Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Узвери с’ јадно кљусе и поче да куња и храма; Ноге се скратише њему и не беше кадро му више, Брзином својом да га спасе из убојни тмише. Они потёгоше кошьа и оба јунаци на гласу Гађају смело један другога правде по пасу. Оба уббјице, оба о сводове тврдога штита. Сломише кошьа своја у ситне комадиће вита. 450 Тргоше топузе за тим и златна им обише пера. Срџби и жудњи за крвљу нё зна се крај ни мера. Најпосле макоше сабље гује присојкиње љуте. Ударци сташе да цикћу, никаква добра не слуте. Докле тренутак згодни уграби српски соко, Навлашним ударцем хитро завара Турчину око, Збуни га вешто и удар смрти намёшен му даде : Оштрица љутога гвожђа на левому раме паде. Осети Турчин оштрйну њенога змијава pesa, Гуја га љута жацну, лед га подиђе и језа. 460 Из обеснйжене руке сабља му бритка склизну. Дотле и нови удар њему по темену звизну. Низ когьа он се сроза и главама својим верним Храбро га заклони друштво и буздованима перним. Двадесет живота драгих и дваДесет својих глава Дадоше само да се његова смрти спасава. Очију упртих земљи и погнуте главе стаја Ватрени младић испред овога оп-ьена змаја. ’Живо и с болом у души осети суморан, слбђен, Наново да je и грђе од њега сада побеђoн. 470 Његова забуна а и Милоша триумф служи Све још разјареном скупу за повод да Турчина ружи Наново сад и да се на њег’ осбкољен диже. Сабљама голим опет Ба]йзиту ступише ближе, Ревни, да лава, кога за рањена само држаху Сада дотуку и мртва прострта виде у праху. Али се Обилий силно и поразно испречи на то, Те им недбстојног смера у очи добаци блато. Противу кога безумии дижете мачеве ваше? Не ту! на Косову равном турске потражите баше. 480 На дому своме зар тако Србин дочёку]е госта?

Косово IV. Суков на Плочнику.