Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

„С овим не помишљам вама на злехудо гатање неко. Таке недостојне мисли нек су од мене далёко. Ja сам у Крушевцу примљен достојно сану и чину. Пошта je свака царском једном укйзана сину, 600 Коме сад част и образ витешки овде налйже, Да то призна, и да се захвалан на том покаже. Исповест коме пак ова приличније може се дата, До оном ког на сваком кораку победа прати, И теби славни царе што Србије носиш круну, Тим пре што срце моје и душу ми слутње пуну Оставит никада неће на бољи свршетак нада, Макар и после рата и крви и других јада.“ Рече то Турчин и сјајна скупштина искреност таку С поштом од њега прима, реч му оцёнивши сваку, 610 Када га Милош тако штоват’ и ценити знаде И задовољна, мирна, за њима гледати стаде, Када оданде цара пратећи одоше оба. Оде и свака из срца Срба добрйчйна злоба. Само још Љутко срца бурно и гњевно стање Не може стишат’ и жељу за освету битку и клање., Зубима дрског и клетог Турчина клао би радо, Самртну што му рану пожудом својом задо. А шта би реко за даре његове када би знао, Какви je страшни удес на његову деклицу пао, 620 И да he накит исти, Тодбру што некада зане, Задат’ и Лазара кћери онаке исте ране?! Макар се оружала упорством од пете до зуба, Дирне ли накит само, биће Бајкзиту љуба. Замало па се и сјајна испразни цела дворйна. На глас о већу јекну весбљем под градом пољаиа. Домаћин сваки дому спремати гозбу ита ; Други разглбдају војску, да ли je увбрйта, Да ли јој чекање даље већ досадно постати не he; Да ли већ тражи да се Косову равноме креке. 630

73

Косово IV. Разилазак сабора.