Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Заман оружје му беше Византије ужас и страва; Залуд и дивна Малхйтун за дичним јунаком чезну, Залуд јој уздаси беху, залуд у сузама грезну, 560 И слику драгог младића себи у самоћи ствара, Да се у бесаној ноћи стрепећи с њом разговара; Тек пошто значаја пун и судббносни санак јави Бујној и пророчкој машти Османа смисао прави БЬегове тако сталне и препреци пркосне страсти, Могаде с усти девбјке божанствене испити сласти. Тада тек тврди Шејик од Ескишехера града Познаде виша да мудрост управља нека и влада Судбином његова дома и детета гьегова бајна. Прст провиђења више 3à њега не беше тајна. А 570 И он се поклони вишој наредби неверан доста. И лепа Малхатун љубом Османа газије поста. Судбина мојега претка и моје стишаваће врење, Она ме учи на благу мудрост и златно стршьегье. Османа дому оно прва бејаше школа: Стршьегье зида а наглост руши и преврће кола. Купљена воћка и урма, до које лако долйзиш, Никада слатка ти није, као но када je пазиш И чуваш брижан и браниш од мраза, црва и птице Све од заметка првог, од прве у цвету још клице. 580 Газела за то je лов и скуп и драгбцен за ловца, Што се не долази до гье гомилом блага и новца, Него се живот залёже и триста се претури мука, Док се до вижле допре стрелой са опружна лука. „Османа, спомена славна, кушаше вишња сила Дуго и тешко и тајну суда ну беше крила. Да му je затим луном у растегьа брзоме лёту Покаже да му неће равнога бити на свёту. Мени тог знака нема и доглед се преда мном мути, Борба и крв се мени за сватове кићене слути. 590 Cpeha ми худа о једном рату ветровито ланда. Невеста моја ко чедна и лепа Нулифер he канда, Која султанијом поста из ропских и крвавих уза. Славити пир венчања окупана потоком суза. Ал ништа магье Нулифер матером земље нам поста. Нека je пред Богом душа родитеља гьенога проста.

72

Косово IV. Малхатун. Нулйфвр