Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 267

Спазише га, па га ухватише, Секоше му руке до рамена: „Кали, Станко, дружбину осталу! Ћути Станко ништо не говори" „Секоше му ноге до колена: „Кажи, Станко, дружбипу осталу! Ћути Станко, ништа не говори. Обе очи њему пзвадише: „Казуј, Стапко, лружбину осталу! „Кад не казах за јуначке руке, Што су много Турци посекнуле; Кад не казах за брзе си ноге, Што су много Турци побрзиле; Те да кажем за мамљиве очи, Што су мене млада премамиле, Те су мене млада погубиле ! 7

Крсно ме славе у Торлаку као и у Шумадији, ма да има неких малих разлика. 'Тако, на прилику, 0 елави домаћин, хотећи звати на свето, тиље буклију вина, ако зове на вечеру; а чутуру ракије, ако позива на ручак.

дваница, додазећи свечару, назива Бога. Овечар, прихватајући Бога, износи хлеб и со. Званица се прекрсти, целива хлеб и со, па се онда људи у образ с домаћином и осталима.

Свадба такође бива као и у Шумадији, само има много више некаквих откупа. На прилику, девојачки дом не отвара порте од "своје куће сватовима докле се што ке да; за тим се не ће ни кутња врата отворити, доле се који цванцик не протури унутра.

У девбјачком дому прекида се прид, то јест, прекида се: шта девојка носи дара, % шта момак даје уздарја. Кад се то еврши, девојку изведе брат, и преда је деверу, пошто је овај од брата чим било откупи.

да тим се одива опрашта о родом својим, и уседа на коња. Редовно се девојка носи на коњу. Зато св и не чује реч довести, нето донети девојку.

На свадби се пије, навдравља, и жели Што се лешше може и умо; пли се не заборавља ова једна здравица младенцима: