Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava
208 ПиИРОТСКИ ОКРУГ
„Да младенци поживе дуго, ш да остаре, да обеле како (Ст ара Планина !
и, УПРАВНА ПОДЕЛА
да Турака, ипротеки је округ био мутесарифљук, у који су улазили: Трн са днепољем; Брезвиг, Висок, Лужница, пи Бела ПаЛанка. Мутеварто пиротоки био је под косовским валајом.
Последњи мутесариеи у Пироту били су: ордан-Паша п Сали-Среји-Ефендија.
У Белој Паланци и у Цариброду седво је по један мудир; а у Лужници, Високу, и Нишави биле су буљубалше, којима. се није знало стално место. Ти предели звали су се: Нишава-коли (плшавеки срез), Висок-коли (височки ерез), „Ан-Паланка-коли, П Лужница - коли.
Кад смо ми те крајеве ослободили, овда је (14 Маја 1878) лиротеки округ за управу подељен овако:
Пирот — столица окружној управи п вуду.
Цариброд — столица срезу височком:
Брезник =— столица срезу брезничко:;
Темска — столица срезу нишавеком;
Трн — столица срезу трнском, и
Бабушинац“ — столица срезу лужвичком,
Бела Паланка је тада била потпала под Ниш.
Доцније, кад берлински конгрес постави границу између Орбије и нове бугарске кнежевине, п нас сузби овамо за ту границу, овда пиротски округ би раздељен (6 Фебруара 1879) на ове срезове:
Нишавски, ба столицом у Пироту;
Височни, ба, столицом у Великој Лукањи (сад јемон у Пироту),
Белопаланачки, ба. толицом у Белој Паланци, и
Луженички, ба столицом у Бабушинцу“.
1 Зборник ХХХЛЕ 808 а 3 Зборник ХХХТР, 196. Многи ово место где је среска канцеларија, вољу Лужница, ма да се Лужница зове сав онај врај дуж реке Лужнице.