Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

СТАНОВНИЦИ 287

тако су немарни и у тачности исторнеких истина. ЈЕво шта говоре ти турски паметари:

„Откако су Турци освојили Солун, Прилип, Битољ, Једрене, и друга ближа места, има 450 година; а од како су освојили Окопљв, Приштину, и Врању, има 850. да тих 850 година само шест мевеца нису у тим крајевима владали они, јер их је била протерала хришћанска војска, која се, иза тога, врло брзо повувла натраг.

„Пре 180 година, веле даље турсњи паметари, долазила је опет војска хришћанска до Копиљака у Пољаници.

„Тада су испред те војске бегали ка Скопљу и Турцип Хришћани. И тада се та војска врло мало задржавала.

„Пре 80 година дошли су до Грдилице Срби пз Шумадије, ударили су на Дедобарски Жан, и ту потукли мноте Турке. Њих је предводио Хајдук Отреља. Беше Субота, лазарни дан у Врањи, кад дође глав 0 том што су Срби учинили на Дедобарском Хану. На пазару беше много, народа. Оружје су онда носили и Турци и Хришћани. И тако оданде, с пазара, дитну се и Турци н Хришћани, заједно е турском војеком, те дођу у Кдисуру да Србе сузбију.“

Ово су они српеки хртници, који су 1809, при опсади Ниша, били посаани у Грдиличку Клисуру, да на Просеченици пресеку пут врањскоме паши. Њих је одиста предводио Војвода Стреља (Гледај стр. 116 ове књиге). Е

(ве јуначке хртнике није толико сузбио овај отпор турски о коме говори шаметар, колико велика српска несрећа на Љаменици.

И тако је Турцима остала влада нид овим крајем све до године 1878, докле Краљ Милан није развио српску заставу.

У врањском округу помиње св некл злогласни Хувејин- Паша, (око 1837), који је чувен по тиранској својој управи, И по великој грабљивости туђе имовине.

Године 1877 и 1978 становници врањекога округа, по они у Пољаници, и онш у Морави и Сурдулици, но они у Пчињи помагали су колико су више могли да им час пре сване дан ослобођења.

Бог да прости мртве који дадоше главе своје за слободу отаџбини, а слава живима који су радили, и дочекали жуђену слободу!