Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

личности 993

Пон Неша Пог Неша из КАршевице, у Пчињи, сада за нашом границом. Поп Неша јо седео у Преображењу, а пород је оставио у Буљесовцу ; умрђо је као игуман у Светом Прохору. Јрича се да се је мкото заузимао за цркве, за веру, и за народност српеку.

Миша Шијаковић Миша Шијаковић, из Врање, много је претрпео мука од Турака, бранећи парод од безакоња. Ишао је, тога ради, чак у Цариград. Најпосле ву га Турци отерали у заточење, и тамо је умрђо.

Хаџи-Анђелко

Хаџњ- Анђелко, из села Рупја. Тај је човек неколико лута овиван и теран у Цариград, све због заузимања за народна права. У рату за ослобођење одликовао се у боју на Власотинцима. Умрђо је 1881.

За тим, помиње св, као бранилац народа, некакп леворечки ковач (имена му не мотах сазнати), котл су Турци, због великог 38узимања за народ, посекли на мосту код села Златокола.

Ђорђе М. Стојићевић

Ђорђе М. Стојићевић, рођен у Београду 1857, учио је основну школу, 6 разреда гимназије, и војну академију. Постао је официр 10 Декембра 18786.

У боју на Девотину, 18 Јануара 1878, тешко је рањен и од те ране умрђо је 19 Јануара.

Ово је праунук Милоша Стојићевића, прослављеног јунака из Поцерја.

26 Августа 1876 гледао сам га у боју на Поповој Моглан, више Зајечара.

Пре боја наручиваше једноме другу своме: како ће му јавити оду, ако тога дана погине.

_— Немој му одмах казати, говораше он: — да сам погинуо; нето најпре пиши: Тешко је рањен; повав — рана се дала на зло, па већ најпосле — умрљо! А сабљу, молим те, гледај да МИ сачуВаш; пе дај да падне Турчину у руке!