Kroz sjaj i senke rata

16

сматрао сам пад првог нашег ваздухопловца Михаила Петровића, осетио љубав коју осећају према Србији ослобођени Срби испод турског јарма и гледао како народ нашег југа љуби од радости шињеле сурих пукова. Тако сам претурио рат са Турцима. За умешно вођење вода и личну храброст добио сам у децембру 1912 године чин наредника. У овом рату добио сам прво ратно одликовање: сребрну медаљу за храброст.' Заробио сам изнад села Кукуречана турску брдску батерију и сневао о повратку у завичај, али су се моји снови расплинули. Ратовање је било пред нама, Голгота која је после три године дошла и срећа која ће ме на сваком кораку пратити. Амајлија, коју -ми је ушила мајка, као да ме, заиста чувала....