Kroz sjaj i senke rata

ПРВИ ПРЕЛАЗ ПРЕКО САВЕ.

Мај месец 1915 године затекао ме је на Сави. По исцељењу ране вратио сам се у пук. Одређен сам да заступам командира 1 чете 1 батаљона 5 пешадиског пука првог позива. Били смо извесно време у кантонману у селу Слатини код Ваљева. После очајне епидемије тифуса, који покоси и старицу која ми је ушила уочи Турског рата амајлију у шајкачу, пук крену на претстражу. Батаљон, у коме сам командовао четом, задржа се у селу Звезду. Реон осигурања моје чете био је поред Саве од Новог Села до села Ушћа. Једног лепог дана почетком месеца маја, пошао сам са командантом батаљона, мајором Стеваном Вилотићем, да обиђемо претстражарски положај који држи моја чета. Тада ме командант батаљона обавести: да је дошло наређење, да свака чета са претстраже поднесе што тачнији писмен извештај о распореду и јачини непријатеља пред собом. Испред моје чете непријатељ је био на пошумљеном земљишту на супротној страни Саве. Предложио сам команданту батаљона да лично ноћу, са неколико војника пређем на непријатељску обалу. Намера ми је била: да заробимо, по могућству, непријатељско стражарско одељење, ради прибављања тачних података. Командант ми није дозволио. Убеђен у успех, остварио сам своју замисао. Пошто сам изабрао 16 људи из сво.је чете, који су се сами пријавили, одлучио сам да у „лов” кре-