Kroz sjaj i senke rata

нем ноћу између 8 и 9 маја и то на простору од Новог Села до Бељина. Око 2 часа по поноћи, по киши и мраку, укрцали смо се у три чамца и отиснули се ка левој обали Саве. Чамци су клизили нечујно. Веслали су извежбани војници. Ишли смо у једној линији на растојању од 20 до 30 метара. Ја сам се налазио у средњем чамцу. На случај открића наше намере, имали смо да окренемо назад. И то до половине Саве. Ако нас примете када већ пређемо половину реке, онда никако назад. Решио сам да о овоме прелазу обавестим команданта батаљона када пређемо пола пута, односно ако прелаз успе, и то телефоном са наше претстраже из Новог Села, како ме не би командант у овоме спречио. Прелаз је успео. Искрцали смо се непримећени на непријатељску обалу. Извршио сам распоред људи шапатом: три војника као заштитница узводно, четири као побочница на сто метара даљине од чамца, а осам сам задржао уз себе за опкољавање и напад на непријатељско одељење. Једног војника сам оставио код чамаца. Чамци су били везани један за другог и војник их је возио низводно, управљајући се према нашем кретању. Затворио сам све стазе кроз шуму заседама. Тако сам дочекао свануће непримећен од неприЈатеља. У свануће сам кренуо низводно истим распоредом. Војнике напред развио сам у стрељачки строј. Када сам опколио непријатељско одељење, упутио сам једног каплара да ухвати њиховог стражара, који дању стражарчи у рову поред обале. Каплару сам наредио да ништа не пре-