Kroz sjaj i senke rata

34

Толико. Наишли су на наше, заробљени су и разоружани. Под заклоном густе магле, која се спустила одмах, за нашу срећу, прешли смо на нашу обалу... Ја се нисам никада плашио, али признајем.... људи смо сви. Када сам при одбрани Смедерева убио једног младог немачког кадета, пољубио сам га у чело. Био је врло храбар. Пошао је к нама. Да га нисам убио, убио би он мене. Пуна му је била футрола од двогледа, цигарета са златним писком. Људи смо сви. Можда је нека млада Немица у то време читала његово писмо пуно љубави и одвратности према рату. Нисмо га звали да дође к нама. Зар му је мала била Немачка!... А и моја је торба била пуна цигарета. У рату се много пуши и пије. Војници су из пушака гађали смедеревске стаклене бачве од неколико тона вина. Јест, рат је то.... Ремарк је описао рат, али га није описао у потпуности.... Да је Ремарк био, случајно, у чети којом сам командовао, запрепастио би се. Само сам ја лично једног дана убио пет непријатељских официра. Дужност.... Људи мисле, да је смрт на бојном пољу страшна. Није. Има их који без јаука издахну: савије се, згрче му се образи и падне. Неко опет јаукне и окрене се у круг... Нарочито кад му пребије зрно кичму....