Kroz sjaj i senke rata

ОПЕТ САМ ПРЕКОРЕДНО УНАПРЕЂЕН У КАПЕТАНСКИ ЧИН.

Двадесет деветог августа био сам по подне на осматрачници. Изненада, наиђе Регент, прође поред мене ледином и оде код 3 батаљона нашег пука, који беше испред осматрачнице посео предње ровове. Затим се Регент, данашњи наш Краљ, вратио саобраћајницом поред мене до штаба пука. Када је требало да пође, поздрави се са официрима. Приметивши и мене на осматрачници, приђе да се и самном поздрави. Да, приђе, јер ја не само што не бих смео да оставим место, већ и при разговору морам бити окренут ка непријатељу. Ваше Краљевско Височанство, ја сам поручник Михаило Маџаревић, преставих му се. Јесте ли ви поручник Маџаревић? Ја, Ваше Краљевско Височанство. Регент се обрати команданту дивизије пуковнику Крсти Смиљанићу, данас генералу у пензији и сенатору: То је поручник Маџаревић?... Да, одговори командант. Јесте, то је Михаило Маџаревић, умеша се мој командант пука, пошто ме пуковник Смиљанић није тада лично познавао. Регент је држао и даље моју руку. Из њиховог разговора видех да су о мени, свакако, и раније разговарали. Нестрпљиво сам чекао да видим шта he даље бити.