Kroz sjaj i senke rata

62

Регент, који је држао и даље моју руку, опет се окрете к мени: Па вас и овде на Кајмакчалану прати срећа. На ком сте месту заробили она четири Бугарина? Тамо, показах му руком. Како је положај био у магли, није Нзегово Краљевско Височанство могло да види тај положај. Пазите се. Наредићу да будете неко време у гарди. Да се одморите у Солуну. Хвала, ја желим да останем овде. Жао ми је да се од другова одвојим. Доста је од вас. Треба нам и живих примера таквих јунака, на које можемо поколењима прстом упрети. Чуваће ме Бог, Ваше Краљевско Височан■ство. —■ Припазите се! Стараћу се, одговорих војнички. Хвала!... Ког чина бејасте? Поручник, Ваше Краљевско Височанство. Ви сте капетан, рече ми Регент. Нисам, поручник сам, одговорих брзо, ми■слећи да није добро чуо чин који сам му казао приликом претстављања. Знам, знам, али сте ви од овог тренутка капетан. Најсрдачније вам честитам чин!... • Хвала, Ваше Краљевско Височанство! Регентов ађутант прибележи податке и честита ми чин. Приђоше и остали да ми честитају. Командант батаљона нареди да ме смене са осматрачнице. Истог дана носио сам знаке капетана II класе. Био сам у свјој двадесет другој години.