Kult Petra Velikog među Rusima, Srbima i Hrvatima u XVIII veku

9) Мита Костић

тују счедрост воздавал' пошто „по Бозје бо помошчника пресилнејшее царствије имеем Ваше".

У другом писму официри српске милиције у име своје и народа моле цара Петра да верује њиховом првом изасланику Пани Божићу кад им говори о стању српског народа у ћесаревини,

Са све тежим стањем Срба у монархији њихова нада и уздање у цгра Петра бивала је све јача, а популарност његова у народу све већа.

Пана Божић, који је постао нека врста сталног претставника аустриских Срба у Русији, писао је канцелару Головину у јануару 1709 „весм наши свешченици помјанујут его (цара Петра) на тајној служби и вси ми се обекели кад време буде да вси будут на сударској служби. Будите милостиви на наш сербскии род поштчо ми не имамо иншего цара развје Бога на небо и благочастиваго цара Џетра на земли по вери и по језику, и вси наши сиромаси желајут да го видет очима и да му целујут светлу руку“.

Кад је цар Петар у битци код Полтаве (1709) до ноге потукао Шведе и том сјајном победом једним махом дигао Русију у ред европских велесила, разнела се слава руског оружја и међу Србима, утврђујући коначно међу њима веру у ослободилачку мисију Русије на Балкану.

Чим се, међутим, убрзо после тога међу Србима у монархији прочуло да цар Петар спрема рат против Турака, овладало је међу њима мишљење да ће сада моћи да напусте ћесареву земљу и да ће се помоћу руског оружја моћи да преселе у стару отаџбину. Стога су 20 јануара 1710 у име српске милиције у Поморишју и Потисју пуковници града Арада и Сегедина Јован Текелија и Вулин Николајевић послали тајно капетана Богдана Исаијева Поповића у Москву цару Петру с молбом „да помисли и о њиховој отеческој серпској земљи, оптерећеној јармом бусурманским, и кад подигне Господ Бог крстоносну твоју десницу на Турчина, не заборави и на нас малене позивом царским и љубављу својом, јакоже многим православним уповатељем промислитељ еси, да и ми пожуримо службом својом за своего православног цара". Ово китњастим стилом написано писмо завршују молбом цару Петру, да њихову „огнепалителну љубав према њему обрадује својим одговором." Капетан Поповић послат је натраг с одговором да пуковници с војском буду спремни кад затреба. Уз писмо послао је цар Петар за српске пуковнике своја четири портрета у скупоценим оквирима и 58 дуката са својим ликом да се раздаду официрима, што је — наравно — његову популарност међу Србима још више утврђивало. Међутим на седници дивана од 20 новембра 1710 у присуству султана закључено је да се Русији објави рат и руски посланик