Kult Petra Velikog među Rusima, Srbima i Hrvatima u XVIII veku

96 Мита Костић

~

Но, што је занимљиво, та прногорска народна песма о ратовању Петра Великог с Турцима, у вези с аустро-турским ратом 1781—1791 прешла је и међу Хрвате, само што је у тој хрватској верзији име руског цара Петра замењено с именом аустриског цара Јосифа Џ, за кога се тада у хрватском народу (као и раније за Леополда [) веровало да ће сада заједничким силама с Катарином П истерати Турке из Европе и заузети Цариград.

Та песма је међу Хрватима постала толико популарна да је под насловом „Рета од Јозефа Схегтага" У облику штампаног летка у ХУШ веку доживела У Загребу три издања: 1780, 1789 и 1790, и има од речи до речи целокупан текст и исти језик од Орфелина забележеног црногорског оригинала, само у ондашњем хрватском правопису, па, шта више, нису мењани ни стихови:

„јади! Бхетђ! пеђога,

озгћаНзхц уз ш ђоз, (уајјада, ибог1) уојијцсћ: у дап у посћ

Те од Вова 1аећфцећ ротпосћ",20

Сличан пут Орфелинове редакције или верзије песме „Мелодија к пролећу" с успехом је пратио Младен Лесковац по разним крајевима српскохрватским чак до северозападних жупанија Мађарске. 20

Сасвим је природно да је ратна слава Петра Великог и нада У његову ослободилачку мисију одјекнула и у дубровачко-далматинској књижевности, У којој је већ раније, после првих знакова пропадања турског царства после смрти Сулејмана Великог под Сигетом (1666), велика идеја ослобођења од Турака од стране тада слободних словенских држава Пољске и Русије надахнула многе далматинске књижевнике и створила велика дела, од Марулића ду Гундулића и Палмотића.

Петра Великог као ослободитеља од Турака славе савремени дубровачки књижевници: језуита Итњације Градић у песми „РЈат зјеџет5ј, 10 јез рјеуапје и ћуајџ тлозкоувзкова МеПбапефуа" спеваној 1710 г.; затим католички поп Дум Стијепо Русић у песми „Ребаг Ајесћадјошећ ашн Репез чјатестја, дуеЏа 1 сен Рефта рагуаво Хагта 1 Затодаг=га Еми тзКова 1717". слави цара Петра као „ихтапохтика ргауе ујеге, суде! 1 Ктцпц пају јећ Кта|јеуа". Анонимни дубровачки песник с почетка ХУШ-г. у рукопј сној пое-

0 Рикађћ М. Ретгаг Дгесог Каристп (Јага! Малеас). КајКкаузј! кпиеутк ХУШ в. Кад 207, 208—209. Сумња Вл. Дуката у постојање првог издања те песме 1780 г. из разлога што је Марија Терезија умрла 1780 г.а из слога се разбира да је та песма настала кад је рат против Турака био у јеку; и Дукатова сумња у треће издање 1796 што је Јосиф П био већ давно мртав, не може се одржати, јер та у целини латиницом на штокавском дијалекту прештампана песма о Петру Великом садржајно нема с Јосифом 1 никакве везе, У тој црногорској песми је само име Петра Великог замењено с именом Јосифа П.