Kult rada

моћ умног рад самим радом. То бива са онима што су „страшно начитани”, што „све знају” и којих нма свака наша варош. Ту долазе они за које се каже да су „полудели од учења” и да су им књиге завртеле мозак. То су, најзад, они велики читачи који у тридесетој години спадну на новине и цело своје знање сруче на каванске столове. Продуже ли да раде, они се понесу у своме презрењу изнад свега што није књига туђа књига, јер они мало пишу или уопште не пишу. То су махом врло нс корисни чланови друштва, од којих заједница нема обично ништа. Остају стари момци, -илн, ако се ожене, унесреће жену и изроде наказе.

Ннсу нашн преци заман робовали пет векова. Не можемо се ми за неколико десетина година.слободног живота претворити у интелектуалну расу као што су Французи, нити се наш човек може прилагодити преконоћ умном напору какав захтева модерни живот. Наше мождане резерве су сиромашније, мада је наш крвни напон можда већи. Не рукујемо ли обазриво живчаним снагама којима располажемо и не крепимо ли их поступним васпитањем, оне попуштају раније но код других; а ако силујемо очи и мозак, брзо се онеспособимо за свакн рад. Онда старији „иду у пенсију” и „свршавају своје” пре времена, а млађи су напрасити, нетрпљиви, неумерени у уживању и у мучењу себе и других.

Управитељица једног француског завода и.мала је 1916. надзор над једном групом наших избеглица. Од ових нпко није добро говорио француски. Чим су почели да се споразумевају, Францускињи је пало у очи да сви често објашњавају своје поступке једном истом речи. Кад је наишла на једног тумача, питала је;

Молим вас, шта значи то „нервозан”? Сви Срби се жале да су нервозни...

18

Култ Рада