Kult rada

речи, дотле су спекуланти народне психологије сви покрајински идеолози и заступници српства, хрватства, словенаштва или мухамеданства. Зато ови представљају у нашим очима прошлост, док први приправљају будућност, у националном, а донекле и у социалном погледу.

Ми, којима је дато да се мало уздижемо изнад своје средине, не смемо бити без корена. Наше духовно биће може расти и цветати, само ако добива хране из дубине националног организма. Ми постојимо ради оних који су око нас, и наша величина зависи директно од њихове висине. Бедан је удес високих урма услед пустиње. Нико од нас нема ваљда луду жељу да шета свој ужарени поглед по ниским хоризонтима општег незнања. Наше друштво пати од сиротиње духовног живота и од анархије онога што постоји. Његово кристалисање и дисциплина његова морају почети од оних што данас предњаче ма у чему. Они не смеју заборавити народ који их храни, ком дугују све и без кога нису ништа.

У својој молитви на Акропољу требнику свих варвара који се пењу ка најсветијој и највишој култури Ренан се овако обраћа богињи народне управе:

~Твоја основна догма, о, Демократнјо, каже да свако добро долази од народа и да нема ничега онде где народ не ’храни и не надахњује геннје; научи нас да извлачимо драго камење из недара нечисте гомиле”.

Ренан се уздигао до најузвишенијих мисли, али никад није пропустио да лето проведе међу сељацима и никад није престао да се огледа у Бретонском мору, где је потонула легендарна варош Ис. Храст пушта гране у вис и истовремено рони корењем. дубоко у земљу.

23

Друштво без компаса