Kult rada

24

Култ Рада

САМСОНОВА КОСА

Мој прнјатељ Крнтон обожава Платона. Ко у осталом не воли савршеног писца диалога о узвишеном, лепом и правилном, о љубави и о науци, о врлини и о мудрости, ко не воли највећег песника-филозофа свих времена? Не воли га само онај ко никад није задрхтао пред хармонијом једне странице његове. Али мој пријатељ налази у Платону алфу и омегу људског знања, —■ кључ за сваки проблем, формулу за сваку мисао, тачан пропис за понашање сваког човека у ма којој прилици.

Набавио је неко џепно издање Платонових дела, и увек носи собом по једну књигу. Како је и сам по мало филозоф у толико што размишља поводом свега што види или чује, што учини и.ли намери —■ и како повремено мења предмет својих размишљања, мали Платони долази један за другим у његов џеп. Сада га, каже, брине унутрашња организација једне земље, и узео је Републнку да чује шта је Сократ казао своме славном ученику о уређењу идеалне државе.

Као сви људи од једне књиге или од једног писца мој пријатељ је приличпо досадан са Платоном. Поведе ли се разговор о школама, о судовима, или о администрацији, —• Платон је све предвидео, за целу васиону, за сва времена: види четврту књигу Републике, седму, осму, девету. Пре неколико дана било је речи о односу школованих људи према народу и о народном васпитању уопште. Упитах га да код Платона нема неке лепе реченице о дужности елите према простом свету.

Мој пријатељ је био преображен од радости.

Како да нема! Цео почетак седме књиге Републнке говори само о томе. Зар се не сећате оне чувене слике Платонове: Људи у тамној пећини упрли очи у сенке што прелазе на зиду. Хапсеници виде сенке и труде се да схвате смисао њихових