Kult rada

То захтева друштвена правда. То захтева интерес самог друштва, чија цивилизадија ће, ако не добије из радног народа здраве љубави и не буде освежена миловањем оних који су човечанству нужни као хлеб и вода, ишчилети као цвет у пустињи.

Јест, правде је жељна земља ова, правде њ човечности.

Нагло избачена из равнотеже, она је улетела у један брз и вратоломан живот, без мира и честитости наших некадашњих села и градова, а још далеко од сређености и организације културних. држава. Ми смо на опасном прелазу из примитивности у цивилизацију, и цео наш живот обележен је силовитом суровошћу безобзирних освајача.

Они који су јачи, т.ј. богатији, и њихове слуге, немилосрдно газе слабије.

Дохватили су у своје руке државу, једино моћно и организовано тело нашега друштва, и државним средствима и ■ органима притискују све који им се не покоравају. Од грађанских права имамо само сенке, у које се увлаче господари новца и њихове слуге. Губи се вера у судове, јер се они зауздавају и тиранишу као у најгорим временима политичке реакције. Слободна мисао је угушена. У најскромнијој критици и најкориснијем социалном раду виде повлашћени опасност за своје привилегије.

Наш освајачки и паразитски капитал боји се светлости и чистоте.

Он се тови у хаосу администрације и у блату опште корупције. Од чиновника се не тражи да савесно служе заједници, већ да људима који могу да плате свршавају послове.а иначе да мирују ида не говоре. Радници могу умирати од туберкулозе, пијанчити и саботирати посао: ништа не мари, стегнуће се доцније, еада је главно да се нЦ

43

Нова мерила вредности