Leskovački zbornik

Век традиције у образовању 443

је ђачка кухиња, изведене се екскурзије, а наставни кадар учествовао је у свим активностима у селу. Нова школска зграда отворена је пред школску 1988/89. годину, а ускоро је асфалтирано и игралиште. Проблем наставног кадра је и даље био акутан, а у поменутој школској години карактеристично је да је разредна настава у свим одељењима, изузев једног, била заступљена са два до три учитеља на одређено време.

Проблеми са којима се школа сусретала били су и посве приватне природе. Школска трпезарија уступљена је једном лесковачком предузећу, под изговором да је то учињено ради запошљавања кадрова у циљу заустављања миграције. Велика економска криза током деведесетих година прошлог века значила је стечај за многа предузећа, па и ово. Тако су ове просторије доживеле неславан крај, будући да је криза значила и пад морала, друштвених норми и вредности, тако да је, у условима општег несређеног стања, школска имовина разграбљена. Последња деценија рада школе носи обележја савременика времена у којем ради, а у години јубилеја дат је преглед свих активности и упосленика установе.

Осим адекватног текста, монографија је опремљена и бројним фотографијама које илуструју амбијент и услове у којима школа ради, дат је преглед упошљеника од тренутка отварања до данас, хронолошки поређаних по годинама у којим је заснован радни однос и места које је обављано. Циљ књиге очито је да се систематизује истраживање и дају најважнији подаци о раду школе од иницијативног захтева сељака за њено отварање до савременог доба. Аутор је користио изворну грађу из Архива Југославије, Архива Војноисторијског института, Архива Србије, Историјског архива у Лесковцу и школске архиве. Коришћена су и документа у приватном власништву, објављени документи везани за рад просветних институција, листови, часописи и релевантна литература.