List kluba istraživača Azbukovica

И најзад просторије

У току оснивања клуба сви смо делили ксто мигљење -да ћемо радити под"врло тешким условима,по ходницима Гимназије и њеним деловима који су неповољни за било који рад. Имали омо на уму да ћемо бити у ситуацији да мољакамо и тражимо место sa радне састанке и сређивање резултата појединих rpyna.ua иако остваримо неке резултате,они ће се повлаити по разним ћошковима и изгубити своду вредност. Тако је и било. Сакупљени експокати као нпр.разнк ћупови,тестије,делови народне ношње,карлкце, сЈосилни остаци и друго што су млади ентузкјасти са муком сакупили гомилали су се ло забаченим кутцима и школским кабинеткма (једино је кабинет фкзике. донекле могао да заштити нађене предм мете, Тада,у првим фазама активног рада,био нам је циљ да радом створимо код других огледало перспективне организације,да се афирмишемо и докажемо.Међутим,они од којих смо мислили да ћемо добити помоћ,гледали су на наш рад са одоброњем док помоћи нигде ниде је дошло време да се сами запктамогКако ићи даље без просторкја?Били смо донекле скептични али смо ejs убрзо почели изналазити могућности где можемо наћи свој кутак,где ћемо несметано радити и напредоватк. И тда се родила идеја код више чланова да потражимо од Основне школе у ‘ЈБубовизи помоћку зграду која им није била потребна. Ранији интернат за учитеље и наставнкке,кас::.кје учионица,а у задњих шест-седам година празан простор за смештај огрева и безбрижних игри комшијске деце,био је место наших жеља да баш те просторије добкјемо.Поднели смо молбу власнику просторија и на наша велико задовољсрво, ок нам јс уступио просторије,уз речи ;'М4зволите ,ако што од тога мсsе бити” . Овакав лаконски и индискретан одговор,изазвао је код чланова који су дрзи сазнали ту вест неописиву радост*. Самопрегорни омладинци желели су да ту радост поделе са ссталкма па су због тога ишли улицама Лубовије осталкм заи.ктересованкм саопштавали ту новост.