List mladih istraživača Srbije

И3 ДНЕВНИКА Њ. В. ВОДА

Y школи с-мо дашша бнли збуњени. H'a белој гговршпнц зида као спушхени из небеског плаветннла тихо су се њихали пространи панои са лешш животним сликама. Бела рука са дуп-ш прсшиа држала је чапгу. Гледали омо. како на прелазу из воде у ваздух стојн сивкасти трбух течносхп. Један прах, другл хргћи плаво, а похом вндљиво хрчевито насхојање да се задржи претходна боја воде (Бобахх је касније причао д а -је чуо уздахе срца воде у чаши!), зелено. Зелена вода је затнм падала у танком млазу. Бела рука са дутим прстима држала је црни шхап. Запањени ci.ro виделн како се млаз воде примиче п креће за пиапом, како се игра. Зека је прнчао како је видео у позадини неку свехлост са дрстима „она по.мера воду”. Ужасунути пред бвим појавама одлучилн смо да сагледамо руку мало ближе и ошшамо је. Ноћ је пошла са нам а у школски парк, а затхш п пред школу. Нлко нас није запазио док смо додиривалп један за другам јагоднце прсхију („Можда је он а кључ загонехке” Весна). Нико нас инје запазио-док смо псжушавали да чујемо дах срца воде, да видгшо шта је у води зелено („То расху храве јер нма.ју миого кише" Саша). Под свехлбгаћу лампи утврдшш смо да je пано гладак и раван паппр, д а се рука не помера, да је човековаида нма онолхжо Пјрстију колпжо п ми да се не чује уздах воде, да се траве не в«де. Осећање да се нешхо мења без видљнвог узрока прдаошхло нас је данима. Ннз наредннх покрета је и произашло из ове неизвесностн. Безупешна пптања ггостављана су водатељгша, њиховим пријатељима ... Нисмо знали- ’ Кроз неколнко годана, ујесен, пред нама предиви а плава кхвига у којој ćy се поновиле пређашње слике, ирл чему су се пекадапше чудне појаве н својсхва била објашњепа с а впше доказашхх истина повезаипх у бајнолпку, скоро н&стварну целину. „Вад а је расхварач многнх супстанцп, oiia је дпплл" паставнида хемије, 11 часова, 8.1 „Вода нма своју тројну хачку” насхавлдца физже, 8, 05 часова, 15. XII. Y нашим радвдш просхоријама схајало је тридесет модела молекула воде, тридесет разлнчитнх прекрасних њеппх ф отогра-. фија. Апрплске и мајске ноћн ове године чесхо cv нас затицале у школскјш просторнјама на проучавашу дејства супсхапци, како душ радимо на одређгшању састојака воде. Y хоку јуна обавесхили смо схановништво, а у хоку јула спровели исшттивање својства воде у нашем крају. За шхће Јасна, Весна. За реке н језер а Саша, Станко, Иван, Јелеиа, Бдлд, Драган, Света. За Јхзворе Бане, Зора, Маја, Веља, Јасхшна, Сузана Тоца, Биља, Снежана, Браико. Станко (на скупштннп групе за воде 6, XI): „Прп тсме су нам много помогли наши професорн који су с иама провсли п неколико иоћи на терену. Ја знам још ррупа ван пмсоле које су желеле да раде на овом noxt-y, али нпсу имали ншсакве подртке”. Пршсупљени подаци оправдапи су корпсх н сврху нашкх напора. Y светлосш нашег рада појавиле су се чињенице, докази неориге према нашем благу. Подстакнухи забршвавајућом ситуацијом подузели смо низ мера на побољшању постојсћег статва. А председник је н а нашој скушппши, гледајући у досхављеип шзсани рад, рекао: „Опи су својом самонницијатизом и радокз скинулн прашину са ове областн. Они су заиста народни добротво-ри." И. П.

ОНИ ДОЛАЗЕ ЕМИЛ И ЛЕПТИРИ

„Боја лептира увек је привлачвда а и данас цривлачи погледе пролазника излетника и научника. За неке они су летећи цветоад. а за неке, као за народ са острва Катају у Јапану, лесттврл cv д-уше по крјника кО)и се враћају на овај свет" каже Емил Вајганд, учеиик koi'h већ неколико година са велико-м љубављу н стршвењем жтражује лмхгаре. О Емиле, откуд та љубав према биологији, истраживању, лептнрима? Љубав према свему пгго ie створила прпрода у мени по стоји још од рођења. Та л>убав ме је н натерала да дубље зароиим v врло чудвсан свед пријроде. Велшкн удицај су имали родитељи, биолозн, који своје слободно време цроводе V друштву са микроскогшма, епруветама, хгрнродом. Шта ме је дрмвукло лептнрима? To је помало тешко питање. Вероват но, као и многе друге, лепршави лет и лепота њихових крнпа. в Колико врста летира нмаш v својој збнрци? До сада сам сакупир 43 врсте. Највећи број пирапада фамилијама; Papilionidhe- Pieridae, Nymphalidhe, Lycenidae, Satyridae. Када говорим o вРстама лептира не могу а да не кажем да чак и паука проучавајућп лептдре волн да залепрша царством фантазије да јући фамилијама и врстама лептнра по.мало мистерпозна

имеиа, на пример; Argynis je нашдаак бошње Венере, Vanessa io је бакља Изидаше свештвнице ИО, Sphyngidae cv до бипе. пазтш по сфингама a Nymphalidae no Нпмфама. • Емиле, да пи имаш потешкоћа V свом раду н на чему тренухно радиш? Потепжоћа је, овакако, mm Литвратуре ie јако мало, па ми то, отежава одређнваље врста. Примаран сам да читам отрану лнтературу што значи да упаредо морам и да вршнм превођеље. Како ie жггерашура Koiv сам до сада корпстно издата v веома велшшм временским размашша, за једау iicrv bpctv налазим различите називе. Још нгасам нашао no датак колико се врста лептира налази на тлу Југославије, што говорп да је фауна Југославацз недовољно Исшггаеа. До сада сам написао Један мали рад о врстама легггара. а 'пронутно радим на бшвкама коlе лептири посећују и местшш где по лажу iaia. Б-иће то caaio мали npiraor фаулш Југослашце. како овај младкћ н сам рече, Младић заљубљен у науку, у кстражпвања, младиђ којп ради самостадно, који v дубши душе несебпчно жели да са некхш поделл ово своје пстражи вање. На жалост v Сомбору> граду v коме ie друшгво Младпх пстраживача настало, про цвало ц нестало за само годп* ■ну дана, граду v ком љуш не брину дмногб о науци, Емилу се, највероватнпје. неће пружидн та прилика.

Весна Јевтић

ОСНОВЦИ ИСТРАЖУЈУ КЛИНЦИ КОЈИ ОБЕЋАВАЈУ

Школа „Др Изаи Риблр” у Бежанији. Улазнко u прзо на шта v холу лаилазимо js вслпКИ, пропагандни плакат Младих нстражизача. Пењелго се на другп спрат и среаемо са Ружнцом ЈакозљезиЈг, профссорол! фнзике и уједно руковздиоцем иницијативног одбор а секције Младих истражзвача у овој школи. Ту је п Блљана ITleво, ученнца осмог рззреда, активисха ове акципе и оуководц лац етнолошде груие. После краћег предстааљажа започињемо разгзвор о настанку и развоју ове акшле која је практично још у повоју Слушамо причу о томе како ie директор Љубо.мир Младеновнћ

још одавпо покушао да иници ра стварање истраждзачк.ог подмлатка у овој школи, али Iе, због пасивности 'л кезаишересованости извесдшх гшофесора који су требалн ;;а спроведу у дело ове идеје, члан пропао. После овога, наставница .физике је преузела брнг;/ око формирања подмлатка, такс да се повезала са РК МИС одакле je добила стручлу помоћ Убрзо је у школи арганизована пројекција филма и лредавање. о активностима Младих истраживача које ]е наашло на дсбгр одзив код -учеишса и њихову велику заинтер-зс ованост тазсо да су одмах оформљене трм гру пе: биолошка, етиолошка н ар-

хеолошка са којпма се даље радпло на упозназаљу одхђешхх научнпх дисц'шл:ша путем вредавања. Зрачзпи гнтузијазмом Ружица Јаковљевић нам гоео рн о велпко.м ннтервсовању мла дих нараштаја за науку н нова сазнања. Y даљем плану ове акције је слање тт а дводвевну Ricцију v Петницу ученика 'охгад најактивнијих) ixoin би постали обучени кадаР секдије, гато би се одразпао v њечом даљем развнтку. cs зажелели смо праву „истражизачкд срећу” члаповима ове схкдијс која З е још у заметхсу, алп кспа пупо обећава

Д. Пантић

5