List mladih istraživača Srbije

МИЛОШ КОПРИВИЦА

МОМАК КОЈИ ОБЕЋАВА

Ш МИЛОШ КОПРИВИЦА ЈЕ РОБЕН 1965. ГОДИНЕ. Y4EHHK ЈЕ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ШКОЛЕ МАТЕМАТИЧКО-ТЕХНЏЧКЕ CTPYKE „ВЕЉКО ВЛАХОВIШ" Y БЕОГРАДУ. ОД ПРЕКО 50 СВОЈИХ ОСТВАРЕЊА (ЏЕПНИ РАДИО-ТЕЛЕФОН, СВЕТЛОСНА ЕЛЕКТРОНСКА БРАВА, AYTOMATСКИ ПРЕКИДАЧ ЗА YK4>Y4HBAIBE-ИСКЉУЧИВАЊЕ МОТОРА КОД ВОЗИЛА АМФИБИЈЕ, ДАКТИЛОФОН, YPEBAJ ЗА ЧИТАЊЕ текста, ХИДРОГРЕЈАЛИЦА. ehepГЕТСКА KYEJIA И ДР.), ПРЕТЕЖАН ДЕО

СЕ ОДНОСН HA EJIEKTPOHIIKY. OCAM РАДОВА JE ПРИЈАВИО CABE3HOM 3VBOДУ 3A ПАТЕНТЕ. 3A CBOI РАД ДОБИО JE БЕЗБРОЈ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА ПРВЕ НАГРАДЕ HA МНОГИМ CMOTPAMA МЛАДИХ ПРОНАЛАЗАЧА, ПРОГЛАШАВАН JE 3A НАЈБОЉЕГ МЛАДОГ ТЕХНИЧАРА JYГОСЛАВИЈЕ, ДОБИТНИК JE ОКТОБАРCKE НАГРАДЕ ГРАДА БЕОГРАДА, НАГРАДЕ СЕДАМ CEKPETAPA CKOJ a И ТЕСЛИHE НАГРАДЕ.

Ш Кад сн поче 0 Да се ин тересујеш за проналазаштво? Овим сам почео да се бавхш још v основној школи, почетком 73. годпне. Било је то с-пон тано, било je тада више стварп за које сам се интересовао. Тада су се појавшш онн моделн авиона, нграчака, , почео сам да правим то. Касније када ми је то досаднло одлуччо сам да се уптустим у принципе рада тнх модела и тако сам почео да се бавим лоделарством, углавном сам се 'бавдо црављењем возова и Зродова, тошто за прављење авиона ни је било услова, a то н није толнко заннмљнво јер може сав труд да тп падне у воду, тј. да се сруши. Y петом разреду основне школе измнслио сам свој први проналазак, ам фибнјски прекидач, преклдач за возил а амфпбије (назвао са.м га МИКО прекндач, од МИлош КОпривица). Функцнја тог пре зсиДача је бнла у хоме што јг, једном амфибнјско.м моделу оздогућавао да раднонално исКОрИСТИ СВу СНаП7 ПрНЛЛКОМ уласка возила са котша v воду. Го сам решио једшш ужасно једноставним снсгемом, са плов хдама, којн је једној таквој ма петни омогућатао да ybe у воду и v право врдме укључи моторе, Тада cv се мнопг људи упознати са мстш радом, почели интересоватп за мене. Оформљен је таДа Клуб младж проналазача при „великом.” Клубу проиалазача и хшоватора Југославпје. и добилп смо први пут већа фхшансијска средства и боље услове за рад., Касннје caivi радио неке чис то креативне стварп, пошто сам схватио да x реба да оа-> граБујем своје идсје у то» paay, н правио сам искс стварчице које су в-ише креиралс моје идеје него што су мгаале пеку практпчпу примену. Ten касније са,м схватио да је основии цпљ иаправнтп неието што 'може шире да се користи, да то има неки да тако кажем, економски ефекат. Смнслио сам једну ужасно једноставну ствар капу за завртan,, која се састојп од еластнчног челика профшгасаног с унутрашње стране за одговарајуће матице. Н Дал^? После се појављује један проблем: није све могл 0 да сс решава иекаквом механнкси, па сам почео да се заиимам за електронидр п љолт сам до ста овладао. Калрре |е дошла

дигиталиа технчка и рачунари и сад се доста дооро сналазхш у то| областн. У елзкхроппци сам, логпчно, нмао вилге свсјих проналазака. Нарочиту славу, да хако кажем, цопела мп је свехлосна елекхронска брава, изум којн данас им а шузехну пракхичну примшу. Дру ги рад, из обласхи електронике, бно је џепии радио-телефон, Kojir је досха комшписовано решење које предсхавља хпшгчно хеоријски рад на хему раз воја хелекомуникација (гусам нзложпо внше варијанхп свака пма своје мане и врлине), хешко гз је пракхлчно прн менихи, јер заххева целокупну нзмену досадашњих класпчиих хелекомуникационнх сисхема, шхо је нереалио очекпвахи. Тај рад, понављам, предсхавља је-

дан теоретскп домеи v том rro љу тедекомуннкацнја, што је јако повољио и што cv мпоги позшивпо оденили. МНОГО УЛАГАЊА ■ Колико кошта тај рад? _ Електроника је јефтпна. Нај оише кошта оно што уложши д а бп пешто добио, развој. Раз uoj те кошта прво у времену, доста врсмена одузме. 'На прн мер, цедсљу даи а мпслши о нек.ој сигннци, лругих недељу дана Ке да ш прође у тражењу литературе, а четврту недељу ћеш све ,то да урадиш. В Кажеш, тај рад одузима доота времена? Реалпо гледајуди одузпма много времеиа кад све cadepern. Али, ако се мало бољс упустиш у тај посао, дневпо и ие нде баш хшого времепа. He мам сваког дана вољу да радим, али зато, кад добпјем ннсгшрацпју радим I на ; неком

ггроблему no целл дан, ‘д o дубоко v ноћ. Обичпо је хо суботом. ■ Како се сналазиш за стручну Јпггературу? Сада је до литературе лакше доћи. Најтеже је д 0 ње доћч када си клпнац. Зато што crr шlКо и ншита, гек стичеш знања. На до.маћел тржишту шне ратуре скоро да нвма. Има је квантитативно али квалнтативно јако мало. Можеш да нмаш 1 000 књнга ns прпмењене елек тронпке, али у прннципу оне се v потпуности ослан>ају нз. већ познате стварц представља.ју веом а мало новога. Сад се за литерахдру одлично сналазим. Повезан сам са Институтом „Млхајло Пупин"

где cv се заложплп за неколицпну пас из области рачунара, да прстанемо, уколико желнмо, ibiixo-вц стипендпстп и после се запослим 0 код њнх н још и некпм организацнјама. Тамо литературе има довољпо. В Чшш се Д а је проналазачки, иноваторски рад све попул арнн ј и ? Биће све популарнлји. To ie популарно, али мора миого да се улажс. Мораш од основне школе да почнеш да радпш, да се развпјаш, да би касније по стао неко и нешто у тој облас тп. Веома је напоран рад и због тога што се доста повнх стварп објављује, п то свс не-. ке техничке ситтнче, а све то треба пратити. Објавп се у свету толнко ствари да пе по стојп такав капацндет којп можс све то пратптн, Gap у областн елсктронике.

■ Сарађујеш лн с а некнма који се баве тим радом? Имам доста сарадника. Углав ном cv то млађи људи, већина нас ie потекла из исте школе, нстог клуба. Упознајем се заtiim, са многам младим етхараоцlша на разним •.акшгчењи ма, контактирамо, оаз.мсњвјемо искуства. ■ Сарађујеш ли са кл\бовима у иностранству? Сарађујем с а мнопш клубовима у и-ностранству. Занимљиво је да је у иносграпству већа мотивадија за рад v таквим клубовима, оргапизацијама, него код нас, мада би, no прнроди нашег друштва, било нормалнкје да се код нас мла дн више окупљају п раде у таквим клубовима. Код нас је то некако препуштшо стпхији, ПОДРШКА Y НАГРАДАМА В За своју актнвност добио си многа признаља. Осповну -подршку за свој рад нашао сам v наградама, таклшчењнма, где ca.u прлктнчно пласнрао .cbjjo резулгате. Ја, уосталом, вео.мд тешко могу своје резултате да пласпрам на тржшпте. Уоста лом, мотив за рад, ако се мисли на економскн ефекат, не постоји. Мој основни мопш 'j ово\' раду-jecre жељ а да се рад l} иешто креатпвно, да се ствара нешто. В Бно си v Истраживачкој станшди v Петннци. Шта мислиш о тој за.мислн? Одлично је оеоншљена. алч мнслпм да се до сад а мало vpa дило. 'Станнда је веома мало опрвм.жена за годгшу дапа колико звапичи o радк, Оно што хамо тренутно позгојп но је д а се 'радн неки штгерни посао, неки почетничкн рад. Алн у ону свр.ху у коју је она замишљена, то нпје довољно. He знам зашто ie то тако. Шта је, рецпмо, за Елекхронску пн дустрију пз Нгапа да да по један прпмерак сваког уређаia нз свог пронзводног програма. To није ншиха за њих, бии то производе у всликнм серијама. На icpajv кра'ева. то бч за .њпх бпла велпка рекламп. Али, то је велпки парадскс ОВОГ друштва. Мнслим ИЧЗК, да ћс-се за годплу "пнз стваpn довести v оед. ■ Тешкп је одредитд када је Станица потгдчо опремљена. Сви кажу тако. Алн, зпдшп, постоји једна кво.та која мора постојатп да бн нешто бпло опрсмљепо. Зпа се шт а треба д а поседује фпзичка лабораторија да би била опремљепа. После тога можеш да ставиш п иуклеарнл реактор унутра, да ставпш ште хоћеш. Алн по сгојн иек а мишшшша доза опреме да бн се могло рећида је то лабораторнја, а npe тога је то био можда склш некгос инструмената без могвћпостп адекватне прпмене.

JAДTPAHKO БОЖАНОВИЋ ЗОРАН МИХАИЛОВИЋ

4