List mladih istraživača Srbije

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ЉИГА

ИМА НАДЕ...ЗА НОМАДЕ

Оргапшацта Младих истражчшача v Љигу осиоваиа ie крајем 1977. годиие. Осннвачн cv oii.Hi учсишш завршне године Природно-математпчке тшшзије „Лука Спасојевнћ" у Љигу (и само Друштво истра лашача добило је то име). кслнцнпа. професора исте гимназнје и ентузпјаста ван ш-ко ле. Стартовало се са само |'едном секцнјом астрономском са намером да се времевом оформп join rpvna или секција у. зависности од шггересован>а члавства. У самом почеtkv наилазимо на проблеме а дшиистративне природе. од виеања и преправљања Статута no X пута (Х>s), до региетрације Друштва, Од оида до данас делујемо без икакве фииансијске иотпоре (ако се шу зму средства која сами члановм обезбеђују), мада на почетку појма нисмо имали да ћемо шест година да се самофинансирамо. Друшгво ic V прво-i сезони жгтраживачкчх акција кренуло са организоваиим; слањем зарштерееовашЈХ на Омладтгнг скс истраживачке акције, при чему се тежнло да што веКи spoi програмских агсрија буде покривен, да би људи који се врате бир осшшачи и носиоШ1 рада групе ил.ц секције коfa 5и се бавила одређеним про грамом истраживања. Ни cana се не одустаје од те праксе, мада она miie постигла жељене ефекте Гјрш увек). Активност друштва се огледа v орган-нзовању посматрања интересантних астроном-скнх појава и објеката за јавност при че* му се ко-ристе инструменти чла нова Друштва, на лицу места обавља се демонстрација рада тих (астрономских) инструмената и упознавања заинтересо ваних са предметом и циљем посматрања. Чланови Друшгва предавањима и организовањем посматрања веђ шест годтша помажу v сттровбђењу

наставног програма из предмета фшике и географнје v ОВЦ „Лука Спасо]*евнћ" који, илачс, noxaba већина члано-ва Друштва. Проблемн фпнансрхраља нау више c.v • утицали на досадашн»у активност Друштва. Организовали с-мо само тедну вшпе дпев-ну локалну акци iv. Била је то четвородневна акцира семршарског типа чији основн-и цкљ ie било оспособжаватве учееника за самосталан исгражиеачки рад на поз>у а-матсрске астрономипеЈ Друштво истражргвача v ЈБигу трепутно боош 25 чланрва и стручипх сарадштка. Било ie noKvma fa да се форшхра биолошка, геолошка п хи:;ро геолошка група али оне нчтсу гкжазале потребну_ виталност, тако да']е за сада актршрха јед.чно астрономска група. Друштве је покренуло билтен „Бетелгез", али се он, услед иедостатка фииаисијских средсза

ва. \тасно већ после првог броја. Један од не мање значаших пооблема ie ц то што још ивек немамо одговарапће иросторије за рад па инвентар Upvштва croiii код чланова и v просторијама OK ССО док састаике одржавамо v истим тнм простосипама илп „под ведрим иебом" Сада је дошло до, цадамо се, тренутие кгрнзе ко|а ie npovaрокована пше што ниједан ол члано-ва осиивача Hnie V Morvliuocrn да активио \гчесtbvtp- v раду Друштва Разлози cv или факллтет, пли воша обавеза или за-послења вам ЈБига. Али сваког лета све вгаие младпх од 15 до 19 година из Љнга одлази на. О-младииске пстражнвачке акднје широм Ретп/блике што, свакако, ствара наде v бољу будућност сргаиизације младих исгражпвачд v о-вом šiecTV.

Драган Бобић

„ЈАСТРЕБАЦ 83”

ЛУДО И СТУДИO3НO

Бнло ie лудо и незаборавно, али ii радно. Бнли смо неоабиљни алн и студиозни. од прнликЕ до прилике. Једна од ве&их акхшја, с три nporpa-ма, седамдесет учесника, великјш штабом, стручним сарадиишша н небројешш. проблемима, готова ie. Програм противпожарне заштнтр (ППЗ), по речцма руководиоца програма, потпуно је реализован за време краће од предвиВеног. Анкета ie по казала да је становншитво села v околини Рибарске бање необавештено о опасностима од пожара. Помоћне простори fe cv тнк уз дрмове људи, изграђене од дрвета, закрчеие и често са залихаша нафте или бензнна. Доиекле oxpaopyiyfea чиљеннца је да су приступи објекту доори тако да је актнвност ватрогасаца ' омогућеиа. Ипак б и требадр информисати људе каква опасност вреба од пожара и како ra спречнти. Реализација хндролошког прбграма била ie доста ометеиа сменом руководиоца прогрзма. Када је, средином акцпјс, стигао сгручнп сарадиик билу [е картцранр две трећнue нзвора (иреко шездесет) ме тодама које су усвојене на семчшару и са којнма су упо знати учесиици. Међутнм, струччн сарадимк ie закључио ка-ко картпршве ннје обављснв правшшо и желсо је да ее оио паиови. Пошто мпе било времена за ноиовие обилаеке чесго вео-ма далеких те-реиа, рад је иастављен и према досадашљим резултатима гшјађг воде иа ođomc делу Јасшебиа има, алц- ic већина извора за-

гађена н то много. Пај rope ie што се ти нзвор« корлсте и што мештани тешко прихватају чињшицу да ће за воду морати да пешаче некн кпломе тар вшле и да ie то *v њиховом интересу. Биолошка програмска акднја остварила ie кроз херпетолошки, ентомолбшки и фитоценолршки програм. Териолошки програм био ie спречен иедостатком опреме. Групе хер петолога пспптивале су пшзавце ii водоземце, иачии н»нховог живота, услове у којима се разв-ијају и карактеристике тог развоја иа одређеним теритооијама. Ентомолози су „скупљали" инсекте и правили Јвихове врстр и варнјанте заbiicho од надморске внсине и околпне у i<ojoi егзнстирајуФнтоценолози ev картирали ieсгиву ii лековиту флору на оснсву чега ће се ггоавити карта лековитог биља ове тернторпј'i. Организоване cv и две експедиције. Прва ie била од Иогледа, Велике и Мале Нулице, крајеве којп су доста удаљени рд насеља н ко)’и cv највпши v склопу Великог Јастребца. V експедициш ie учествопало, поред вођа програма, шеет бнолога. с разлмчптих nix> грама. Друга експедицнта била је до места познатог као Саставци. И хидролози су оргагшзовал-ц експеднцпК' до Саставака и Руице. Акцита ie про шла и ocraic сре-ђиваље резултата. Прсдвиђа ее тимски рал У коме би учествовали и иетраживлчи ван Крушевца. како би н требало, зао ие?

Ј. Пегровић

„СИЋЕВО 83"

ЛОВА УБРЗАЛА РАД

Овог лета је на нишим ре гиону одржана втешедисвдшлинарна акпнја „Сићево 83". Сада са дрзте стране Суве пдани не, на северно! експозпцпш, v околини интересантне Сиђевачке клисуре истраживали су млади истражнвачи из скоро целе Југославије. Бпло их ie 95, а радпли ,су на пет програма: биолопца, звдроенергетика, фармакогнознја, етномеддгцииа и астрономија. Једна велика породица истражнвача кренула ie да терен упозна са различитнх 'н да корксницима резултата пружи што Bepirafv слпку за што кра ће време. Наиме, дого-ворено ie да се резултатп заврше до 10. сегггембра. дакле двадесет дана по завршетку теренског дела истраживања. Али, креии мб редом. Акција ie почела са, вероватмо већ свхша познаттш, финаислјскЈШ проблемгша. МеВу тим, великим ангажовањем истраживача 'и МОК ССО Ниша решенн су и ти проблеми. До говорена ie једиа новосд V pafly, a то };е завршаваае резулгата двадесет дана по завргсетку акцпје. И са таквим договором се креиуло v остварпваље програма. Када би се пормирало остваривање, као што се чшlц на ОРА, свагш ган би био пормираи са преко 100°/о, па чак и до 1809b v поједшнвх данама. Због тота ie програм урлавиом и зав-ршен некоггшсо дана пре Kpafa акције. Друтгвеми живог на акдијн \с био v criov иажмвача: маскевбал са ггцратцма, бопнвама и хер-мафродаталЈа, запш кмзв»и, сиортека таклличсгиа п такв ло заззњег даиа ажције, дв сузног равтап-ка.

А и после краф г акдн-ia ie настављена. Резултате cv сређивали тимови no програмима. До договореног рока бпли су готови рсзултати хндроеиергетске и бполошке ПА. Резултати фармакогнозпје cv при крају, а chh.vij in астрономске ПА cV предатн. Младп енергетпчари су пописали преко 150 водеиица н описали стаље у коме се на.лазе. Уз то су предложилд 27 локација за градњу малих хидроелектраиа на пет река V сливу Нншаве. Ткх 27 локација би могле остварити укупну снагу близу једпог мегавата. Мини хпдроелектране бн осгварнвале снагу од 100 KW по Тединадно. Бнолози су направилп макро препзрате ргтба, ца и пшзавада. У vta су и збиркс лептпрова као и хербаријумп биљака стена. Младп фармаколоаи сре Вују картс са ареалима распростра-' н.ености појединих лекотшшГ бшвака. Открилн су нова лОЈЖ жалфије и нове локашт стгдемске Рамовдие. Резултате етно.медивдше сргBv.iv урбсннци, студентп ;Мздпцнпског факултета у BccjN раду. Резултати cv прп крз.г/ обраде и VTcaaviv на веома tn;хересантие начзше дечеаа p.jie иарод користи. Ту će ве'ћип г >‘’ кораасте бвгвав п acswmr ■ • оргаи« Обј aicutua те лопел. '.li-fi. зиачај.ва пскуства пстражива>ша Нпша. Очио је да се треба вгуше 'залагата прохогвдаше да Gn мдаије билс <х> ље ppraiwisPßane.

Славица Пешић