List mladih istraživača Srbije

с поводом

KAKO ЗАСЛУЖИМО

Слободно, без икакве ограде, можемо констатовати, употреб љавајућп доста популарну и посве исправну фчлозофско-реторичку поштапалццу, да имамо лист онакав каквог га. и заслужујемо. Да заслужујемо бољи, засигурно бисмо га шшли. Питање је, cača, зшито нс заслужујемо бољи лист? Kada је, npe dee и no године, пз штампарских машина изишао први број „МИ-а", дочекан је како се само пожелетп може. Понев од његових најревноснајих чпталаца чланова нашв организације и учесника акција нам (ко[чма је, заправо, и намењен), преко наишх највиших форума, сличиих и сроднпх организацијаи, уотите, целокупне за nac значајне јавноспи Овације се нису стшиавале ни после штампања нареднпх бројева. Могло би се чак pehu да оне добуше, са neiuTO машш интензптетом трају и до дана данашњег. Па, шта нам онда недостаје, запитаће многи? Подршка, дозирана у доброј мери већ поменутим овацијама, без сумње постоји и, морамо признати, npuja. Али, ну сласт умногоме загорнава чињеница дсо се радп о верба.l- декларативној подршци (у стилу: одлично, само тако иастаеите...), ради се, дакле, о једном доста раишрепом nacuвпом односу према листу као гласилу организацпје Младих истраживача Србије. Мислимо ту, npe свега, на недостатак једиог бчтног срактора, недостатак, да је тако крстимо, „политачке компоненте" у одиосу органпзација и њихових форума према листу. Немамо намеру да сада sирашш речима мудрујемо о зна чају информисања у пашој организацији, о значају листа као гласила организацнје, тога смо сви свесни. Тако се ■барем декларшиемо. Али, у пракси то mije баш тако. Да лист, не ретко, третпрама као иасторче, може се плустровати мноштвом npiutepa. Осим тела и форума Републичке конференције МНС (која као оснивач и има лајвеће обавезе према листу.а uoped тога везана је за њега и

широко испреплетшшм матеpi i јално-финансl ijctci ш, кад ровским, просторним и другим ве зама) ни један други форум (бшго општинских оргаиизација или коорданационих одбора на регионима) name организације није на својим састшпрша као тачку овог дневног реда флао за ове две и кусур година npoблематику листа и информисања на републичком нивоу као битне компонгнте у развоју и афирмацији младоистраживачког покрета. Разлоге за то не знамо и не видимо, али овlШ не смемо бити задовољни чак и ако би се сложњш да у листу све иде као no лоју. Можда је јоги њгустративтфа пода так да ни послв две и eiaue године упркос низу настојања чланова редакције ča -00.411 нешто ураде, упркос свим aneлима, 01салопојкама и молбама упућешш појединцима и форумима joui увек немамо сталне дописнике и сараднике са великог броја региона (Јужно-моравски, Тимочки, Титовоужички, Подринско-колубарски na чак ii град Београд). Лако је, чини нам се, после свега закључити шта је узрок а шта последица. Чињеница да се ових дана на свlШ регионима одржавају састанци Координационих одбора МИ на којама се, најзад, расправлм о листу „МИ" u о ппформисању у нашрј opianaзаџчји (идвја пртекла из РК МИС), пружа добре наде да ће се у овом односу миого тога променити набоље. Али та Hada ne би смела да се претвори у нлузчју да ћемо једним састанком исправитн све криве Дрине. da ћемо docruhu све пропуштено. Па онда опет no старом. Сложићемо се да у свакодневној подели улога у uauioj органпзацији лист не може константно добијати гла вие роле, али н ту ћемо се вероватно сложити не може, исто тако, констаптио outu статиста који је цело време присутан ту neide, али нити una збори, Hutu га шта питају. Имаћемо да закључимо на прају лнст оиакав каквог га будемо заслужчва.ш!

Ј. Божановић

ФЛОМАСТЕРОМ

ДЕПЕША ИЗ ГРДЕЛИЦЕ

САМО ТАКО

Драги другови, Y нашем Образовном центру већ д\;ги низ годнна активно ради оргапизација младих истраживача. Ове школске годпне смо омасовили покрет младих истраживача, окупили смо веллки број учеиика жељних иовнх сазнања. Они су показали одређенп иптерес за поједине области истраживања, за ко је се надамо да ће прнвућл па жњу и интерссовање истражнвача широм Републнке, Органи зовалп смо три групе које he радитп по конципираннм про грамима, a то су: меднцинска група, народнп лекар и група за заштиту човекове околине. Прва rpvna радиће по слсдећшг програмима: упозпавање са анатомијом човека, актуел не болестн иашег краја н савремене болести (леукемија, рак и др.). Друга група је та кође направила свој истражи-

вачкн програм н раднће на: те оријској обради материјала (биљака), сврставање бил>ака према лековитом делу (крутоцвег плод.).. сврставање према временском периоду налажења п практичном делу. Трећа група је пзабрала веома актизап проблем дапашњице saraßeite човекове среднне. Ова група ће се за сада задржати на проблематици загаВивања обпижњих река (реice нашег краја). Овнм истражтшанлша желимо да утврдимо нзворе загаВивања, степен загађености ида предложимо контролу загађнвања воде. Ова група раднће на следећем: пра купљање н праћење литературе, хехшјска аиализа. пречишг.ава ње Ji самопречишћавање. Друттво мла.чих пстраживача ОС „Седам секретара СКОЈ -а" Грделнца

КA3А ЛИ СУ

Др ЈОВАН ТОДОРОВНН, ПРОФЕСОР МАШИНСКОГ ФЛКУЛТЕТА ¥ БЕОГРАДУ, ДОБИТНИК ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ЗА HAYKY: „НЕ КАЖЕМ ДА CY ЛИЦЕНЦЕ И YBOS ТЕХНОЛОГИIJE ТРАГЕДИЈА. НАРАВНО, КАДА ЈЕ TO ПОТРЕБНО, АЛИ HAMA IE TO ЧЕСТО РЕШЕЊЕ ЗА СВЕ. TAKO ДОЛАЗИ ДО |ГАШЕЊА НАШИХ СОПСТВЕНИХ АМБНЦИЈА И РЕЗУЛТАјТА. У ВЕЛИКОМ' БРОЈУ ФАБРИКА HE CXBATAJY ШТА ЗНА |ЧИ РАЗВОЈ ТЕХНОЛОГШЕ. ЕКОНОМСКИМ ТЕШКОНАМА [ПРЕСЕЧЕНИ CY ПУТЕВИ УВОЗА, А ОНИ НИ HE НАЗИРУ iHEKE ДРУГЕ.” (НИН, бр. 1723, 8. јануар 1984.)

Г нЦ |Ш ЏјШ Д»ст Младнзс астражпБача СрбиЈ« б Издајс ИнформатиБно-авалитнчкв цетттар РК МИС ф Одговории АЛнросле* Нл ЈШ *gft колић 0 Г.тавн* уР е А ШЕк; Јадрапко Божаиовић 0 I ехннчки урсдник: iopa« Мнхаидовнћ 0 Рсдакција: Гомшслав Јевтиђ, С^леЈuajj Мсдеичсвић, В.таднмнр МилнН Гораи АЈигић. би.дана Стамковпћ. Јасинна Iодоровнћ 0 Примерак \*ста J«? бссплатав 0 Прмлолв ж хоиорариигу ш ав »раћаЈг 0 Адрвса редакцијв: Ренубличк* конфереицвја Младнд астражишча Србмј«, Хо Шда Ј7; Ш76 Н«нж Beorp**; члсфлч «1Ш«-М5 Џ tUt»une:l'PO „Га•«”, BM]i:o»nt«!» ft п.кф oe V Ј