List mladih istraživača Srbije

НИКОЛА МИЉКОВИЋ

ПРОФА У ПЕЛЕНАМА

Изгледа да данас, каква су времена дошла, ништа нпје чу дно ii немогућпо (само су, каже једап мој позианпк, немогућне дрвене nelin). Давиа . и дивиа врсмсна када су иас чу да очекнвала на сваком кораку, далеко су за иама. Поред онога што нам је колико јуче иптришрало xiaim y и Нзазвало чуђехве, даиас 'пролазпмо посве равиодушни. Ништа цас, пзгледа, ие може изненадитп и зачудити. Па ни чш Bernina да се сасвпм легално (без привахних полагања, завршаваља бол>е рећп прескакаita поједишк разреда или чак цели.ч школа у ипостраиству и других сличкпх „могућностп”), са девехиаест година старосхд (младости) посхане професор, ii то математике, u пижсњер, п хо електротехипке (која храје 5 година). Па, лпак ... * Кренимо редом. Како си часто временски, односно формално успео то да постнгнеш? Основну школу и први разред средгве сам завршио порхшлио. Онда сам се ипформисао да ли може да се упише иеки факултех, постоји она клаузула у закону да се без свршене средље школе може уписатп факултет, али сам већ Спо закаишо. Друш разред сам полагао ванредно, у врсме док са.м редовио завршавао трећи п онда сам чехврхи положпо у току леха. Taico сам средњу школу завршпо за две годпне. Пре тога јс моја срсдita школа упутпла иеки допис Републпчком заводу за школство у коме су питали, износећн мој случај, да лн hy ја ,мо ћи да сс упишем па факулхех, ови су одговорпли да могу уколнко то одобри наетавно већс факултета. Опи су то одо брилп пошто са.м ја био победшхк иа иешш савезшш такмичењима из фнзике и математпке (3 пут-а победпик), зиали су да добро баратам том проблемахпком, једино су посхављали пихање друштва, како ће мс прихватпти и како ћу се прилагодпги. Менн шхје уопшхе предсхављало проблем то уклапање у ново друштво. И дал.е, ехо, математику сам завршпо за две п no годгше то није рекорд, скоро је некп дечко дипломирао за две ro-

дине а и електротехнику ћу за нешто мало више времеиа. * Законске формалности, колико ја знам, ке пружају могућности да се испи ти полажу пре него се ослушају, значп ке дозвољавају, малтене, да се исшгги исполажу пре пропнсаног рока (постоји додуше убрзаио студнрање које омогућава да се факултет завршм нешто мало пре рока). Како сн ти io нзврдао? HIICAM ШТРЕБЕР На почетку сам тражио директпо од професора да мидозволе да пре рока полажем испите. Међупм, то није нај6оЛјИ систем, јер је већппа професора сујетпа и мисле да су њихови предмети иајзначајпијн, па како то опда да ја положнм а да ппсам ослушао предавања. Нпсу помагале при че и увераважа да ја хо зиам, да сам „савладао материју”. Професори хоће да им студеп xu долазе на предавања, a то је пајчешће улудо губљење вре.мсна (за једно предавање

се изгуби гго два сата, а све то човек може сам спрелшти за пола сата и то је огромна уштеда врс.меиа). Онда сам се одлучио за други „систем”: пријављмвао сам нсшхте у секретарпјату, причом сам скретао пажхву службешгца, пани cv претерапо загледале у иниекс проверавају да ли имам право да полажем исгшт. To је пролазило. Касипје, ■ када су вндели, свима је то бпло cilmпатпчпо, и професорхша п адмшшстрацији, ii онда вије било впше пробле.ма. * Зашто сн „пожурно” са факултетима? Прво, што се тиче срсдње школе, тај средњошколскп про грам пије толпко иитересаитаи, миого тога сам већ знао, а рачунао са.м ако нешто и превидпм, надокиадићу то кас није кад ли буде потребно. Та ко -је u шхо се факултета тиче. Желео сам да што пре пре брппем те бриге, јер факултст сам схватио као једпу обавезу коју морам да пспушш како бих се бавио оппм што ме

БЕОГРАБАНИН НИКОЛА МИЉКОВИБ, РОБЕН 1964. ГОДИНЕ, HE РАЗЛИКУЈЕ СЕ, НА ПРВИ ПОГЛЕД, МНОГО ОД СВОЈИХ ВРШЊАКА. ПО СТИЛУ ОДЕВАЊА, ПОНАШАЊУ И ВЕБИНИ ДОМИНАНТНКХ КНТЕРЕСОВАЊА СЛИЧАН ЈЕ ХИЉАДАМА МЛАДИХ ЉУДИ ШИРОМ НАШИХ-МЕРИДК. ЈАНА. АЛИ, ИПАК, Y НЕЧЕМУ СЕ ИСТИЧЕ: ЗА НЕШТО МА ЛО ВИШЕ ОД ДЕВЕТКАЕСТ ГОДИНА ЖИЕОТА ПОСТАО ЈЕ ДИПЛОМИРАНИ ПРОФЕСОР МАТЕМАТИКЕ А ЗА МЕСЕЦ ДВА ИСПРЕД СВОГ ИМЕНА СТАВИИЕ И ТИТУЛУ ДИПЛОМИРАНОГ ИНЖЕЊЕРА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ.

зашша, a то je првеиствено научноистражнвачки рад u то Y рбласти електронике, фнзике п математике. Факултет сам уписао јер сам желео да прошприм знања, то мп је био ochobiiii мотив. * Значи ниси имао илузије када је факултет у пи тању? Док сам био у осиовној шко ли, једва сам чекао да одрасте.м ii пођем на факултет, јер сам мислио да ћу на факултету сазпатн све. Те нлузпје су после пестале. Био сам улознат, пре иего што сам уписао факултет, да је то једиа обавеза. To сам сазиао од миогих другова, који су већ завршнли факултет, а бшш cv слични менп, доста самосхални. Сазнао сам да факултет и није претерано зашшљпва ствар., да се иа ње.му нешто учн и нау-

то утиче п иа квалитет наставе. Јер, када на предавањс пли всжбе доВе по сто људи, професор се прилагођава не најбољпма већ најгорима, онима којн не знају. * Колико си учио? Знаш како, математнка ме интересовала још од осиовне школе н миого сам је радпо и то са велпкнм задовсхвством. Касније сам заволео еле;. |роннку, ушао сам и у тај свет. Тако сам стекао једно доста широко теоријско предзнање и када сам дошао на факултет, где се углавиом тражи теоријско знање а не практнчио (факулхех је уосталом тај којн треба хеорпјски да заснује неког нкжељера илн не зиам кога). нисам имао потребе да много учим. Ннсам учио да пабубал! напа.мет, него да схва тим сушгину, да ввдим шта Mil фалн. Нисам губпо .мнохо времспа. * Да лк сн, завршавајући факултете у овако кратком року, rai&ao кгке рекорде? He. Да сам хтео да гањам неки рекорд, vnucao бих једаи факултет п завршио га за 1р годнну. * Вероватно има много оних којн тн, из разннх побуда приговарају да сн мко го шта у животу пропустио? Говорпли су мн hckilj као шхо журиш, пропашће тп ово или оно. Међутпм, ја не дозво љавам да ми иишто проиадне, искорпшћавам све што .могу. Чш-ш мп се да исмам за чнм да жалнм, не кајсм се ни због чега. * Шта даље? Да ли се нека научна инстнтуција интересовада за тебе? Још увек се, сем иекпх професора на факултетпма (којн су ми покудили да нешто раднм), иека научна иистшуција није интересовала за мене. Уосталом, више код нас нема оиог спстема, с он је добар, ајде да га узмемо, већ пде кон курс иа ко се јави. А што се тиче плапова, уписаћу постдипломске студијена електротехипци. * Н, наравко, раднћеш сам на личном усавршаваљу? Да. Н сада се углавно.м vcaвршава.м сам. Сам пабављам литературу, проучава.м је ихш слим да сам у току са научн:ш достпгнућшш. * Вероватно ћеш се специјалпзовати за неку област? Још мало hy се бавнтл општијим стварима, па ћу се касniije определптп.

ча, ала да то mia доста, мањкавостп. * Колико су ти шкрла, од посно факултет помогли? Ако боље размаслам, школа и није могла мпош нешто да мн помогне. Y школа је све то некако уједначено, упросечено, Алп, мора се прпзнатида мп је факултет помогао тгше што сам стекао једну добру основу како бнх могао касннје сам да се \’ сав Р шавам > Д а могу актпвпо п са разумсва-. љем да пратнм све iioeo дочега се долази у пауци, Ако £sо ље размислим, факултет и јесте то. * Шта замераш факултетима, одпосно систе.чу шко лства? Претерујемо у броју студената уписанпх у прву годану. Упишемо рецп.мо 350 студената, а после дплломпра њих 100. To је очигледно један песклад. Ту је гомнла људи којп имају пидекс а у стварп не студирају, они су у крајњој лннији, терет друштва, oua су потпуао аеодговораа. Друго,

Јадранко Божановић

Зоран Михаиловић

4