List mladih istraživača Srbije

У свету најразноврснија и •богатија пећинска фауна IСтатована је у Југославији, при чему су богата налазишта ове фауне утврђена и у западној и источној Србији. У области богате пећинским представницима разних фаунистичких група можемо убројити и подручја јужне Италије, Пиринеја, Крима и Каеказа, Малу Азију, Јапан, делове Северне Америке, Мексика и Кубе, као и поједине регионе у јужној Африци, Аустралији и на Новом Зеланду. При раду у пећинама, обавезно је носити акумулаторске лампе које се причвршћују за појас, односно за шлем. Терен-. ска торбица треба да садржи инструменте за хватање животиња (пинцете, игле, мрежице, епрувете, етикете, алкохол, електричну лампу, термометар, оловке). Понашање биоспелеолога у пећини треба да буде сасвим разпичито од понашања једног Спелеоморфолога. За разлику од спелеолога, биоспелеолог мора да се креће полако, да помно прегледа зидове, тло, таваницу (и то нарочито вла-

Проф. др Божидар Ћурчић .

жне површине), као и пећински накит. Он треба такође да прегледа глину, преврће камење, a нарочито да обрати пажњу на преглед свих унетих тела (комада дрвета, делове лишћа, гуано слепих мишева), која могу да привуку пећинске становнике као могући извор хране. Веома помно треба истражити подземна језерца, подземне токове, па чак и најмање трагове воде у пећини. Све прикупљене животиње треба фиксирати у 75-постотном алкохолу са додатком 5% глицерина. У пећинама Србије, већина животињских група има своје представнике. Изузетно велики број пећинских облика констатован је међу зглавкарима. Тако, у подземним стаништима наше републике живе слепе стоноге, пауци, псеудоскорпије и опилиони. Пећински рачићи су такође бројно заступљени у подземним стаништима у Србији. Они су представљени како воденим облицима, тако и формама које насељују копнену средину. Међу њима утврђени су многобројни реликти (остаци древних фауна) и ендемити (облици

ограничени у свом распрострањењу само на неке пећине у Србији). Међу таквим рачићима треба истаћи родове батинелу и парабатинелу, као и рачића сферомидеса, који насељују многе подземне воде. У многим пећинама живе слепи рачићи из рода нифаргус. Међу крилатим инсектима, једини прави пећински становници су неке колеоптере. Међутим,у подземним стаништима у Македонији и Србији често се срећу и пећински скакавци. У сарадњи са организацијама Младих истраживача Србије и Српском академијом наука и уметности, већ дуже времена се бавим истраживањима фауне пећинских псеудоскорпија. У току досадашњег обиласка крашких терена, у више пећина Србије открио сам за науку до сада непознате врсте и родове, Они носе назив махом према локалитету где су пронађени. Тако, например, врста богоаине потиче из Боговинске пећине, врста лазаревензис из Лазареве пећине код Злота, врста лудивири из пећине Луди Вир и сл.

У предивној клисури Нишаве, која је добила назив по селу Сићеву, налази се пећина Баланица, у којој сам недавно утврдио две нове врсте пећинских псеудоскорпија, којима сам дао називе: монтанус (што значи планински) и сотирови (у знак пажње према моме колеги, биологу др Спасу (Јотирову). Истраживања пећинске фа-. уне Србије имају изузетан зма чај, не само за тумачење процеса настанка и еволуције многобројних подземних животиња Бапканског Полуострва, већ и за тумачење путева њиховог расељавања, односно њихових биогеографских особено с-ти. Већ и досадашње студије указују на чињеницу да се подручје Србије, као део некадашњег пре-балканског копна, може сматрати значајним центром настанка и развоја великог броја родова и врста пећинских животиња, међу којима и остатака прастаре тропске или суптропскћ фауне, crape чак и више десетина милиона година.