List mladih istraživača Srbije

Говорити о професору само као географу недовољно је. Он је био и велики борац за заштиту животне средине. Од нас је захтевао да на терену региструјемо све загађиваче животне средине, да скупљамо noдатке о старом дрвећу „остацима некадашњих шума по којима је Шумадија добила име“. Био је и велики скупљач народних умотворина. Зар Вукова награда не говори доста о томе? Уређивао је зборнике народних умотворина, писзц је публикација за Левачки сабор, чији је он стручни сарадник. За нас који смо дуже времена радили са њим, он није био само стручни сарадник. Он нам је био друг и пријатељ.

Горан Симовић

СПЕЦИФИЧНОСТИ МЕТОДОЛОГИЈЕ ИСТРАЖИВАЊА У ТУРИЗМОЛОГИЈИ

Са теоријског аспекта о мето£јЧ,логији научно-истраживг Јц)г рада у туризму као и у било којој другој научној дисциплини, може да се пише много. Овде ће бити речи о методологији која је коришћена при реализацији истраживачких акција из области туризмологије Друштва младих истраживача „Попет" из Крагујевца. Програм и припрема акције Сви елементи методологије могли су већ да се назру у самом програму рада акције, који је сачињавао професор Степановић заједно са нама који смо били носиоци организационог дела акције. На основу претходних сазнања о природно-гео графској области која је требало да буде истражена и претпоставки из теоријских извора, програм рада је расчлањиван V—»твмама и као такав предоснов за теренска истраживања. Добро урађен програм рада и добро припремљен организациони део акције (превоз, смештај, исхрана, претеће службе) представљали су по правилу 70% завршеног посла. Теренски део акције и сређивање прикупљених података представљали су рутински део посла, који је истраживачки тим из Крагујевца на челу са професором Степановићем радио веома добро. На стотинама акција локалног карактера које је организовало ДМИ „По лет‘‘ у протеклих 8 година рада стечено је огромно искуство. У програму акције назначено је шта треба пронаћи на одређеном подручју од природних мотива (пећине, водопади, извори, канали, шумски комплекси и остали природни туристички атрактивни мотиви),

а шта од антрополошких мотива (мотиви који су дело људског стваралаштва). Све ове мотиве ми смо обично расчлањавали на културно-историјске (споменици НОР-а, културни споменици раније историје, стара утврђења и остали археолошки мотиви, крајпуташи итд. и посебно детаљно су обрађивани манастири као најатрактивнији туристички мотиви овог типа) и етнолошко етнографске (старе куће, воденице, старо посуђе и остали предмети који су се раније користили, старе народне ношње, а прикупљано је и мноштво грађе за изучавање духовних облика културе као што су песме, игре, веровања, обичаји итд.). Сви наведени мотиви представљали су фундамент, тј. основу од које се полазило у прикупљању грађе. Свакако поред регистровања ових мотива на одређеном подручју су региостровани и сви други објекти који могу да утичу на труистичку тражњу као што су угоститељско-туристички објекти, објекти за спорт и рекреацију, здрасствене станице, поште, саобраћајне везе и остала инфраструктура. Рад на терену Конкретан рад на терену представљао је уходан шаблон којим су руководили искусни истраживачи предвођени стручним сарадником, Сви учесници акције били би подељени у истраживачке групе. Број група зависио би од величине подручја које је обухваћено истраживањем. Пре него што акција почне руководство акције на топографској карти обележи која група ког дана обилази који терен (најчешђе једна група једног радног дана обиђе једно село на карти). Та

радна група у одређеном подручју односно селу региструје све туристички атрактивне мотиве и обавезно их фотографише а ако се ради о духовном културном благу забележи на магнетофонској траци. По повратку у истраживачки логор, који је обично био лоциран у средишту истраживачког подручја, свака група имала је задатак да прикупљени материјал среди по већ унапред утврђеном критеријуму. Тако сређени резултати представљали су осков за елаборат о туристичким могућностима истраживачког региона. Пошто је циљ готово свих акција био израда туристичког водича, стручни сарадник са неколико најближих сарадника користио би елаборат и фото документацију за коначну израду тог водича. Посебан проблем би се јављао када би нека општина желела да јој се поред основних обаве и нека додатна истраживања тј. истраживања појединих облика туризма. Тако су рецимо општина Сурдулица за подручје Власинског језера желели да ми посебно проценимо могућности развоја сеоског туризма, Доњи Милановац наутичког туризма, Деспотовац излетничког и омладинског туризма итд. Тада методологија захтева укључивање у рад и упитника које је обично састављао стручни сарадник. Ми смо користили стандардизоване упитнике и радили анкетирање на примеру стратификованог случајног узрока. Значај овакве методологије истраживања Сама методологија рада је изузетно једноставна и практична из више разлога. Први и основни разлог је што су је користили истраживачи аматери

којима наука а посебно туризам нису животно опредељење већ само пеп и друштвено користан хоби. Управо они су били ти који су је реализовали на терену. Друго, овакав начин рада даје у врло кратком временском периоду (од неколико месеци) за изузетно мала новчана средства (исхрана учесника акције и штампање водича) невероватно добар резултат (туристички водич). Треће, не само у прикупљању већ и у сређивању резултата, могу да учествују сви, а не само стручњаци. Ма колико „стручњаци" омаловажавали не само начин рада већ и сам резултат тог рада имали смо прилику да посетимо подручја на којима смо истраживали и добијемо сатисфакцију. Захваљујући туристичком водичу туристичка тражња је на Власинскм језеру рецимо увећана за више од 50%. Још фантастичнији резултати постигнути су у Драгагову где је туристичка тражња, која је готово удвостручена, утицала на повећање туристичке понуде а самим тим и на привредни развој краја. Постоје додуше и општине које нису издале туристички водич као il’to су Conor и Деспотовац услед недостатка средстава, што наравно са нашим радом нема никакве везе. 'На крају треба рећи, уважавајући сва мишљења, да је све оно што смо радили у задњих 7—B година ипак био само један специфичан приступ научно истраживачкој методологији у области туризмологије, који је и поред свих мана и недостатака давао више него добре резултате. Мислим да је био успешан покушај приближавања науке младим људима аматерима. Велимир Сремчевић

5