List mladih istraživača Srbije

О И A У ВОЈВОДИНИ, У 1987. ГОДИНИ

„Рационалност земљишног максимума у САПВ“ мултидисциплинарно истраживање „Утврђивање садржаја протеина и микро токсина у кукурузу из различитих региона Војводине" сточарство .Анализа производног процеса кукуруза на индивидуалном сектору' ратарство „Производноекономски резултати на индивидуалним газдинствима у Војводини" агроекономија „Опремљеност, технологија и приноси на индивидуалном сектору САП Војводине" пољопривредна техника и механизација .Проучавање ентомофауне земљишта након гајења неких ратарских култура у Војводини" заштита биља. .Проучавање корелације водостаја Тисе са нивоом подземне воде и протоком цевне дренаже у Жабаљском риту“ хидрологија „Лековито биље на подручју општине Апатин" фармакологија „Медицинска секција ОИА .Доња Брањевина 87“ медицина .Техника народу" информисање .Потешкоће ученика у савлађивању градива* психологија .Одређивање концентрације активности Цс 134 и Цс 137 у земљишту на територији САП Војводине" физика „Кучај 87“ мултидисциплинарно истраживање .Истраживање географске средине са аспекта ОНО и ДСЗ“ .Акцидентална тровања у деце“ медицина „Карактеризација воде канала ДТД“ хемија и микробиологија .Испитивање квалитета изданских вода“ хемија „Израда софтвера за ПС микрорачунар као подршке у информатизацији управљања складишним објектима - информатика „Доња Брањевина 87“ археологија „Обедска бара 87“ - мултидисциплинарно истраживање НАПОМЕНА: Највећи број акција биће реализован у летњем периоду 1987. roдине. За детаљније можете се обратити на тел. 021/611-023 (Светозар Двлић Покрајинска конференција Савеза социјалистичке омладине Војводине) или на тел. 021/25- 499 (Светлана , Стојковић, Роберт Дами Јановић Покрајинска конференција Народне технике Војводине). АГЕНЦИЈА „МИ“

КО РАЗУМЕ, СХВАТИЋЕ

• Постоје нетакнути часописи СИАМ (Друштво за индустријску и примењену математику, САД) »Journal on Control and Optimization« из 1985. године y библиотеци Електротехничког факултета у Београду. У ствари, њих је први дотакао један млади истраживач, а ко је изборио претплату на њих од којих стотинак долара, а не чита их; друго је питање. • Да ли знате да у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, у Београду, постоји „Регистар недоступних докторских дисертација у фонду Универзитетске библиотеке“? • За објављивање научног рада у неким страним часописима се организација којој припада аутор моли да уплати извесну партиципацију за штампање часописа, реда 1500 долара. Ко 6и вам то уплатио? • Компјутерски програми који играју шах за микрорачунаре типа „Атари“ су написани у Будимпешти, као и програми који омогућују програмирање у језику вештачке интелигенције ,Пролог“ за минирачунаре типа „VAX“

Драго ИНЂИЋ

ПРЕЛУДИЈ ЗА ХЕМИЈУ

Разјашњавајући ми разлику између Фмзике, Хемије и Биологије, (нешто што је увек неразјашњено), један од мојих професора ми је рекао да нека разлика у суштини и не постоји, али ако смо већ ситничавог духа онда: од језгра до горњег валентног елвктрона царује Физика; посед њеног величанства Хемије почиње од последњег валентног електрона до једне Једине ћелије; а двв и више ћелија то је Биологија. Нормално да оне живе у изузетној слози и границе између њихових поседа нису оштро извученв (зар је само коинциденција што науке носе женска имена?), па се Хемији можете удварати и у атомском језгру, а да о Физици размишљате и кад на окупу имате више од једног атома. Биологија се некако држи достојанствено са странв јер не поседује тако егзактне законе као ове две, али је зато њено царство царство живота, свакако без себичњачког ограђења од Хемије и Физике. Моју не тако омиљену пријатвљицу Математику и не помињем јер je познајем само из виђења, а пошто ce нјВним методама служе и осталв егзактне, и не само егзактне науке, са н>ом св успут виђам. С обзиром да ми je Хемија некако најдража и да се њом забављам већ неколико година, мада се кришом осврнем и за Физиком, рвћи ћу вам нешто сасвим мало о њој. Причати о Хемији то значи причати о прекрасној игри атома, а резултати те игре су, преко пет милиона једињења. To је прича о занесењацима који су вековима тражили некакав magisterium

mundi, а налазили громаде нових знања, прича о прелепим кристалним структурама где сваки атом зна своје место, о периодном систему елемената који показују да Је лепота у једноставности. To значи причати о чудним, гигантским структурама као што су протеини или мултиензимски комплекси, о преношењу наследних особина преко тврдоглавих RNA и DNA које се вековима не мењају (на нашу срећу). Прича о ћелији, о стварању живота, о мембранама ћелије, о имуном систему, о нервном надражају (шта то беше ацетилхолин), о хемоглобину, о разним еликсирима, чајевима, лековима, о разним Борџијама. To је прича о хемијском саставу удаљених звезда, о бојама, о горивима, о вашој кошуљи од вештачких влакана, о боји ваше косе, о прекрасним парфемима који вас терају да заносно уздишете, прича о... Таман хоћу да престанем и да не наставим са досадним набрајањем кад се у мојој глави буне милијарде синапси и рађају још и још термина о којима скоро и не размишљате: витамини, хормони, антибиотици... онако набацани без везе и реда. Највероватније нешто није у реду у мојој глави па зато наставимо даље. Зар да не кажем ни речи о најсавршенијој лабораторији коју је природа измислила? Хлоропласт његова пресветлост. У тој минијатурној лабораторији (тилакоиднв мембране) се скупља сунчева енергија, синтетизују се сложена органска једињења... одиграва се фотосинтеза. Један чувени биохемичар (не наводим га да се не би правио важан) рекао је

да енергија ко]а пролази кроз систем може организовати исти тај систем. Замислите много билиона кЈ који годишње падну на земљу у виду сунчеве енергије то је живот. А тек дисање? Акумулирана енергија у фотосинтези се ослобађа и служи за оно што називамо животним активностима од спавања па до пењања на Монт Еверест и свирања на виолини. Сви ти енергетски процеси су у потпуном складу са фундаменталним законима физике - моје друге пријатељице. Поменуо сам нешто о нуклеинским киселинама. Размишљамо гласно: са тридесетак слова можете правити језичке конструкције. Шекспир, Достојевски, Сартр; сви су имали по тридесетак и мало више или мало мање слова на располагању. Ми им се дивимо како су их слагали. А код нуклеинских киселина само четири (од којих је један примењив са неким другим, значи укупно пет), веровали или не. јединице које преносе информацију и кбјима се може записати од боје ваших очију, преко форме малог прста на левој нози, до мали милион „ситница* којв се називају наследним особинама. To су такозване пуринске и пиримидинске везе које сачињавају кључ, шифру за синтезу протеина. Та шифра, о Хемијо, иста je од бактерија до човека. Нека ми остале гранчице Xeмије опросте што их нисам споменуо овом приликом, али прилике увек постоје, и просто ми је жао да о свакој кажем само реч две. Нисам споменуо ни куда Хемија иде, нити који су њени изазови. О томе неки други пут.

Илија БРЧЕСКИ