Luča Mikrokozma

29

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

с сл

70

сл 80

Свеколике небесне ргвнине Покрите су цв'јетним ливадама, Мај вјечето на њима царује; Боја цвјећа вјечна и прозрачна, У правилност сваки цвијет ника Ка вјештијем ткањем разложени; Воздух пуне благоуханија,

Но створена само рад небесах.

На просторе китнијех ливадах

Врсте су се непрегледне садах У правилне расуле редове

И на дивна кола изувиле;

Ту се горде кедри и јаблани И-породе неизбројне дрвах, Све породе само небу сличне: Врхове им једва зазрет можеш У зелено вјечно обучене;

Ред свештени на свему царује.

Брегови су никли по равнини,

По правилу, како све остало, Окружени китним садовима; На њима су дигнути престоли Од топаза и зрачна рубина. Рад ангелах првопрестолнигех; Над престолом свакојијем стоји На воздуху једно коло сја,но, Како што је коло Сатурново, Те се вије и те зраке лије,

По средини пољах опширнијех

Тече р'јека воде бесмртија ; Њој су струје ка прозрачне луче,