Luča Mikrokozma

пева игате М ле

ЛУЧА МИКРОКОЗМА 28

265

270

215

280

285

290

Окруњена круном творенија; Све красоте које биће има

И ум творца сјајни, беспредјелни Које види у царство свјетлости Под том круном бјеху окруњене, На том лицу бјеху изражене

У сјајности светог совршенства.

План небесах пред собом гледаше

И прелести правилнога вкуса. Хиљаде ти божијех духовах Занешени њојзи ревноваху; Опивени њеном гоезијом

По блиједом тумараху св јету И ствараху различне предмете. Но привидна њина творенија Бјежаху им од слабога вида, Ка што куле сновиђења бјеже.

Изнад тихе небесне равнине

Милиони лећаху шаровах

На уредна кола и редове, Колик' луна на телескоп видна. А лунина ц'вјета и свјетлости. На њих бјеше бесамртна рука Различите извезла планове, Побиједе и весеља неба,

Са бојама разним украшене

Те у прозрак весело блистаху.

„Ах честити створитеља сине!

Чудеснога овога виђења!“ „Сваки вечер — хранитељ ми каже Нове, дивне, бесмртне идеје