Luča Mikrokozma
пева игате М ле
ЛУЧА МИКРОКОЗМА 28
265
270
215
280
285
290
Окруњена круном творенија; Све красоте које биће има
И ум творца сјајни, беспредјелни Које види у царство свјетлости Под том круном бјеху окруњене, На том лицу бјеху изражене
У сјајности светог совршенства.
План небесах пред собом гледаше
И прелести правилнога вкуса. Хиљаде ти божијех духовах Занешени њојзи ревноваху; Опивени њеном гоезијом
По блиједом тумараху св јету И ствараху различне предмете. Но привидна њина творенија Бјежаху им од слабога вида, Ка што куле сновиђења бјеже.
Изнад тихе небесне равнине
Милиони лећаху шаровах
На уредна кола и редове, Колик' луна на телескоп видна. А лунина ц'вјета и свјетлости. На њих бјеше бесамртна рука Различите извезла планове, Побиједе и весеља неба,
Са бојама разним украшене
Те у прозрак весело блистаху.
„Ах честити створитеља сине!
Чудеснога овога виђења!“ „Сваки вечер — хранитељ ми каже Нове, дивне, бесмртне идеје