Luča Mikrokozma

ЛУДА МИКРОКОЗМА.

240

Спрама оца погрешка највећа: Свете правде строги су закони, Све је дужно њима сљедовати, Преступнике мој бич наказује.

„Грдну душу злом опојеника

Мрачне буре усколебале су; Несмисленик горди помишљава

Да га није моја моћна рука На трон горди из ништа попела, -

Јере би га мраке зацариле,

Божески му престол уздигнуле, Па он тамо по својојзи ћуди _ Да саставља нови круг небесах

250 И да дава вјенце бесмртија!

255

260

„Роб глупости, враг поретка општег,.

Свемогућства важност не познаје. Мене ли се стиди чествовати Којино сам могућијем словом Шар велики неба блаженога Утврдио на лаком воздухуг Којино сам океан воздушни Насијао сјајним островима

И вјенча их светим магнетизмом Те погледом један другог држи >"

„Закони су општега поретка

Мој аманет а живот природе;. Да их почну сви мирови рушит,. Моја би се силна на њих рука Оружала с ужаснијем гњевом : Ја бих све њих у грдне комате_ Раздробио, у бездне зајмио,