Makedonija

90

МАКЕДОНИЈА

српске просвете и религије y Македонији. 1780 го дине, дошао je из Старе Србије, из манастира Дечана калуђер Теофил y манастир Светог Аранђела y Скопској Црној Гори, те отворио школу, и ту учио младиће писмености и спремао кандидате за свештенике. 1 ) 1805 године, дошао je јеромонах манастира Дечана, Теодосије, y запустели српски манастир Лесново y Македонији и, уз помоћ народа из околине, успео да га обнови и настави угашену словенску литургију y њему. 2 ) Исте године налазимо y Тетову „јеромонаха Мојсеја Дечанца“. 3 ) Обратно Македонци су долазили y српске крајеве као y своје, да ce уче књизи. На разлику између њих и осталих Срба нико, никад, није помишљао. Хаџи-Захарија последњи Србин као рашко-призренски митрополит (1818 —1830), био je родом из села Винца (Срез Жеглиговски, Округ Кумановски). Он je био васпитник, a затим архимандрит, манастира Дечана. 4 Но ни они Срби, који нису били калуђери, нису издвајали Македонце од себе. Црногорски гувернатор, Иван Радоњић, пишући руској царици, 1789 године, овако отпочиње своје писмо: „Сад ми сви Срби из Црне Горе, Херцеговине... Арбаније, Маћедоније... молимо...“ 5 ). Али много јаче од овнх братских симпатија изражавају, y ово доба, српско осећање сами Македонци. Они су га изражавали на најочевиднији начин, најкрупнијим жртвама, a то je учешћем y борби, коју je српски народ предузео за ослобођење од Турака. Центар те борбе није могао бити y Македонији. Македонија ce није додиривала ни са једном страном државом, из које би ce могла снабдевати потребама за

1) С. Томић, Насеља Српске Земље, књ. 111, стр. 509.

2) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, бр. 3822.

3) Ibidem бр. 3828.

4) и. С. Јастребов, Подаци за историју српске цркее стр. 75; М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 759.

В) Гласник Српског Ученог Друштва, књ. LXXII, стр. 297.