Makedonija

МАКЕДОНЦИ И СРПСКО ОСЛОВОЂЕКЉ

91

борбу. Борба за ослобођење српскога народа започета je далеко од ње, y Београдском. Пашалуку, онде где je било ослонца на слободну Европу. Борба противу Турака, одмах y почетку, схваћена je као опште дело српскога народа, као заметак будуће, опште, слободе. У њу су појурили сви Срби, из свију земаља. У њој су и Македонци. Већ y бојевима, које je на крају XVII века, на позив српског патријарха, водио српски народ, видели смо и Македонце. Побеђени, они заједно са осталим Србима беже, y масама, y Аустрију, и тамо, као што смо видели, појачавају број српских емиграната. У новим борбама противу Турака улога ce Македонаца још јаче истиче, Кад je. 1788 године, заратила Аустрија противу Турака, позвала je и српски народ да je помогне. У накнаду за помоћ, она му je обећавала: ослобођење од Турака и бољу судбину. Жељне слободе, непрегледне гомиле српскога народа стуштле су под аустријске заставе као добровољци. Истакнуте добровољце произвела je Аустрија за официре и ставила их на чело српских добровољаца. Њихова листа, узета понајвише из бечких архива, показује сразмеру учасника из појединих српских области. Bolja српскога народа, које je Аустрија произвела за официре, било je: из Србије 16, из Босне 2, Хрватске 9, Срема са Славонијом 38, Бачке 1, Баната 1, Старе Србије I, Македоније 8. Ова последња деветорица били су: капетани: Влајко Стојановић из Леунова (Округ Тетовски), Дели Ђорђе Николајевић из Белих Вода (Округ Прилепски), Петар Новаковић Чардаклија из Леуиова; потпоручници; Трифун Танасевић из Дебра, Вучко Чикић из Маврова, Трифун Трпковић из Дебра. 1 ) Ови борци за слободу српскога народа, из краја XVIII века, јасан су доказ српскога осећања Македоннје онога вречена.

I) Драг. М Павловић, Србија за време последњег аустротурског parna (1788 —1791 године), Београд 1910 стр. 143; Лазар Арсеиијевик-Баталака, Историја Српасог Устанка l, Београд 1899 стр. 141.