Makedonija

94

мбкедонија

Сем ових истакнутих имена Македонаца, који су као вође српских усташа отворили слободну епоху нове српске историје, маса je још и простих бораца из Македоније, који су својом крвљу и пожртвовањем створили слободну Србију. Народно предање y Македонији join и данас памти људе, који су y ово доба отишли y Србију да участвују y њезином устанку. Такво предање живи чак и јужно од данашње српске Македоније, y областма. које су под Грчком. Г. Б, Милојевић, који je био y тм крајевшш, roiao je доброте саопштити ми да ce y селу Пателији (у Островској Области) прича да je један сељак одатле отишао y Србнју и постао „српски војвода“. Слично ce прича и о друго.м сељаку из Владова. Множину македонских учасника y српским устанцтш показује и једна народна пеша из Македоније. У њој певају Македонци како ce Македонија, због губитака y борба.ма y Шулш дији, y црно завила, како су и.м жене постале „црне кукавице", како им „мајки црне крпе носат‘-> како им сестре „неплетене одат“." 1 ) Учеигће Македонаца y српском устанку није само y крви. Велики je број Македонаца, који су морално помогли ослобођење и јачање Србије. И од њих ћемо побројати само најистакнутије; Петар Ичко, родом из Катранице. Чим je отпочео устанак под Кара-Ђорђем, дошао je y Србију. Kao окретан и разуман човек употребљаван je y различитим мисијама. Он je слат и ради преговарања са Турцима. Један мир, који су српски усташи закључили са Турцима, 1806 године, свршен je његовим посредовање.м, па ce, no њему, и зове Ичков Mup. Сахрањен je y манастиру Раковици, близу Београда. 2 ) Петар НоваковиП-Чардаклија, родом из Леунова. У аустро-турском рату био je капетан. После рата уживао je аустријску пензију. Чим je чуо за устанак, жртвовао je пензију. Као паметан и искусан човек слат je од стране српских устаника y различите мисије:

i) Ст. И. Верковић, Народне песме Македонски Бугара, 1, Београд 1860 бр.320.

2) М. Ђ. Милићевић, Помгник, стр. 186—189.