Makedonija

МАКЕДОНИЈА И СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ

95

најпре y Петроград, 1804, за тим y Цариград, 1805, и y главни штаб руске војске, 1807 године. Кад je, 1805, образован „Правителствујушчи Совјет Србски он je био његов члан. Умро je 1810.’) Јован Новаковић-Чардаклија, брат Петра Новаковића, родом из Леунова, поручник y аустро-турском рату, затим аустријски пензионар. Ион je жртвовао аустријску пензију и заједно са братом прешао y Србију. И он je вршио најразличитије послове. 2 ) Димитрије Ђорђевић, из Македоније (не зна ce тачно место из кога je). У устанку под Кара-Ђорђем био je борац уз ужичког војводу Милана Обреновића. У устанку под Милошем Обреновићем био je на врло различитим дужностима: тумач, писар, благајник, обор-кнез Нахије Јагодинске, посланик y дипломатским мисијама y Цариграду. У сваком послу био je поштен човек и велики родољуб. За услуге, које je учинио обновљеној Србији, кнез Милош je наредио да ce име Димитрија Ђорђевића и његове жене помиње y црквама, на служби Божјој, исто онако, како ce помиње име његово и његове браће. Умро je 1836 године, y Јагодини. На његовом гробном споменику стоји да je био „муж за отечество српско заслужан.“ 3 ) Доситије Новаковић, родом из села Дабице, близу Прилепа. Рано je постао калуђер. He могући сносити турска зла, побегао je y тек ослобођену Србију под кнезом Милошем Обреновићем и живо je радио на њеном проширењу ка истоку. Кад ce Србија проширила, он je, 1834 године, постао први владика нових крајева. Добротом, дарежљивошћу и паметним упућивањем народа, он je оставио најлепше успомене. Умро je 1854 године, y Зајечару. Последња му je жеља била да ce не сахрањује y цркви, као што ce владике сахрањују, већ y гробљу: „С народом сам живео, с народом хоћу да сам и y гробљу. Травица

i) Л. Арсенијевић-Баталака, Историја српског устанка I, 141, 147, 161, 176, 183, 242 ИТ.Д..

2) Ibidem.

3) М. Ђ. Милићевкћ, Поменик, стр, 151 153.