Makedonija

БАСКРС БУГАРСКЕ

99

Другој половини XÎX века, дошли до оелобођења од Турака, Бугари дугују руској крви и наклоности хумане Европе. Без тога би они, још и данас, били турско робље. И ако су васкрсли туђим трудом, и ако су ослобођени туђом крвљу, Бугари ce нису задовољилн само тиме. Психологија народа ce не мења тако лако. Стара бугарска крв и стара бугарска душа јављају ce првога дана по васкрсу бугарског народа. Први нови Бугарин већ je сањао о господарству над свима суседима и на далеко преко тога. Сервилношћу, лукавством и обманама према јачима, и према онима, који их могу помоћи; вешто организованом прошњом према онима, који- им могу што дати, неуморном пропагандом својих уображених права, Бугари су били успели да створе обмане о величини бугарскога народа, о његовој великој прошлости и култури, о бугарском праву и интересима преко граница бугарскога народа и о Македонији као о бугарској земљи. Само тако бива јасно како су Бугари, један y ствари потпуно пропали и заборављеми народ, не само успели да дођу до слободе и независности, већ и да ce наће бранилаца њихових ненаситих захтева. „После пада бугарскога царства, на крају XIV века, Бугари суу Евроли били потпунозаборављени... Чак и y једнородној Русији, о њима ce једва знало... Они су били тако заборављени да и најозбиљнији научници, крајем XVIII и почетком XIX века, нису имали бистрих појмова о њима. 1771 године Шлецер je мислио да би изучавање новобугарског језика могло дати објашњења о томе какавсународ били стари Бугари. Патријарх модерне Славистиг.е, Добровски, сматрао je бугарски језик. који никако није познавао, као једно наречје српскога језика. Копитар je, 1815 године, знао само толико, да y бугарском језику постоји члан, који ce ставља иза речи. Прве податке о бугарском језику дао je Србин, Вук С. Караџић, 1822 године, y „Додатку к Санктпетербургским СравнителЈним Рјечницима свнју језика и нарјечија". Шафарик je, 1826 године, знао само толико, да Бугари лшве