Makedonija

100

МАКЕДОНИЈА

између Дунава и Балкана и да их има на 600.000 душа../‘. Тим речима, два озбиљна руска научника приказују знање о Бугарима на почетку XIX века. 1 ) Што je још важније, ни сами Бугари, y то доба, нису знали о себи ништа. Они, како каже бугарски историк Дринов, „нису више постојали као нација". Њихова некадашња култура, не само што je била ишчезла, већ je и међу њима самима била заборављена. Писмени људи y Бугарској, који су ce на прсте могли избројати, нису знали писати бугарски. Најистакнутији људи y Бугарској били су трговци. Неки од њих водили су трговину чак са Русијом, Немачком и Африком, али нико није знао ни слова бугарскога. Они су не само „водили своју преписку на новогрчком или на румунском језику", већ су и говорили само грчки и поносили су ce својим јелинством. Онај, ko je хтео, понекад, себе ради, што да забележи и на бугарском језику, писао je бугарске речи грчким словима. 2 ) Чак око 1830 године, „у интелектуалној маси" није било „ниједног Бугарина, који би признавао да je Бугарин, или који би говорио бугарским језиком, или који би слушао службу Божју на словенском језику. Као и сви ренегати, и они су мрзели и презирали све што je бугарско, више но што су то чинили прави Грци“. 3 ) Сви покушаји понеког свесног Бугарина да му ce сународници дигнуизовога страшногастања осталису без успеха. Покушај бугарског калуђера Пајсија,који je, 1762 године, да би свој народ освестио, написао једну „Историју бугарског народа", остао je међу Бугарима неопажен. Његовн очајни прекори бугарскоме народу што учи читати и писати грчки, што заборавља своју народност, што ce одаје грчким обича-

i) A. Н. Пнпинђ и В. СпасовичЂ, Mcmopi.H славннскихг литератург, С. Петербурга 1879, стр. 104.

2 ) Ј. Венелинђ, Заради возрождеше новоболгарскоп словесности, превелв М Кифало†Тетевенецг, Букурешт 1842, стр. 11,34 35, 50; С. МиларовЂ. В. Ê. АприлобЂ, Одеса 1885, стр. 5.

3) Е. ГолубинскШ Краткп очеркЂ ucmopiû иравославнихг церквеп, Москва 1871, стр. 176—177.