Makedonija

108

МАКЕДОНИЈА

вене књиге, крстове, одежде, путире и друге црквене потребе. Русија je прва показала жив интерес за Бугаре. Она je слала новчане прилоге и књиг« за бугарске школс и црквене ствари за бугарске цркве. Она je прва почела прихватати и школовати бугарску омладину, од које су излазиле најватреније бугарске патриоте, које су радиле y корист бугарске ствари, и y Русијн, и на Балканском Полуострву. Најзад, мало по мало, бугароманија y Русији постаје општа. Чак учени људи y Русији беху занесени за Бугарску, и беху готови да огласе цео Балкан за бугарски. Учени В. Григорозич, путујући, 1844, по Балканском Полуострву, свуда je видео само Бугаре. И ако je запазио оипру разлпку између Македонаца и Бугара, он нијемогао, од свога бугарофилства, a да све Македоице пе огласи за Бугаре. 1 ) Он je видео и друге разлике, па ипак, заљубљен y Бугаре, није ни помишљао да Македонце одвоји од њих. Аут оритативна тврђења Грнгоровича и других Руса још внше су ојачала y Русији љубав према Бугарима. Они су били најмилија словенска деца велике словенске матере. Руско „Славјанско Благотворително Обшчество“, основано 1858 године, било je неуморно y пропагирању бугарске стварн. Етнографске карте,.које je оно издавало, биле су равне са најширим бугарским идеалима. Русија je створкла самосталну бугарску цркву 1870 године. Најзад, кад je услед рата, 1876—1878, ваљало стварати бугарску државу, цела je Русија била y грозницн од интересовања и нестрпљења да je што пре види остварену и што већу. Јавно мишљење било je исто тако активно, као и руска влада. Тако je дошло до велике Санстефанске Бугарске од 3 марта 1878 године, y чијису састав.поред Македоније, унесени чак и делови Србије. По тадашњим руским појмовима, Бугарска je требало да има 164.000 квадратних километара и 4,500.000 становника. Ида није било Берлинског Конгреса, који je Бугарску редуцирао, Бугари

>) В. Григоровичг, Очеркг nymeiuecmein no eeponcùcKoù ТурцlП cvp. 194 — 19s.