Makedonija

BACKPC БУГАРСКЕ

107

Сав њихов програм. У тим ce идејама образују бугарскн нараштаји, y њима je сва њпхова шволска настава. 1 ) Са таквим су идејама Бугарн отпочели свој пропагаторски рад y Маке/шнијн и борбу противу српских права у.њој. На несрећу, оне нису остале само међу Бугарима. Непрестано и свуда понављане, оне су и.мале срећу да ce чују ида ce уважавају. Прва и најјаче je њима била запљуснута Русија. Она je y Словенима под Турцима гледала своју потиштену децу, по крви ипо вери. У Русији je вазда бпло бугарсккх емиграната. Док су, емигранти из српских земаља увек белсали међу Србе, дотле су бугарски бежали y Влашку, Молдавију и јужну Русију. 2 ) Од њих су Руси сазнавали о злом аању y Бугарској. На рускоме je језику Венелин заносно и фашастично изнео пред свет бугарски народ и његове измишљене заслуге за Словенство. Ратујући, крајем тридесетих година XIX века, противу Турака, Руси су, најзад, имали прилике да лично упознају зло стање народа, о коме je Венелин, баш y то време, са толико симпатија и одушевљења писао. Уза све то дошла je и агитацкја васкрслих бугарских патриота y Русији и Румунији. У Одеси и Букурешту беху образовани „Бугарски Одбори за скупљање помоћи Бугарима на Дунаву", који су споља водили пропаганду y корист бугарске ствари, a y Бугарску слали школске и црк-

1) У бугарским школским књигама налазимо да je Александар Велики био Бугарин, јер je рођен y Македонији, и да je, из истих разлога, Бугарин и Аристотело. Он je, нстииа, писао грчки, али je то чинио само с тога, што je хтео да просвети јужне дивљаке. Он je писао и бугарски, али су то Грци ункштили ( Morning Post, 8 фебруара 1916). По бугарским школским уџбенидима je Констнатин Велики био Бугарин, јер je рођен y бугарском граду Нишу. По њима су Т1 ирил и Методије Бугари, јер су рођеии y Солуну. По њима су јунаци за ослобођење Србије: Алекса Ненадовић и Хајдук Вељко н јунаци из грчког устанка: Бочарис, Караискис, Канарис, Миаулис и други прави Бугари (Н. Д. Државс и народи Балканског полуострва (превод с руског), Београд 1891, стр. 100 —101 2) A. Н. Пнпинђ и В. СпасовичЂ, стр. 139; Г. С. Раковски, Горски Пжтиикг, стр. 271 .