Makedonija

БУГАРСКА ПРОПАГАНДА

113

сву културу. Гласови противу Грка јављају ce међу Бугарима врло рано. Још y половини XVIII века горко ce жали противу њих бугарски историк Пајсије. Венелин казује како су, око 1794 године, Грци спалили масу старих бугарских рукописа y Трнову, како бугарска гтисменпст не постоји, како Бугари пишу своје речи грчким словима, или воде своју преписку па грчком језику, како je хришћанска религија међу Бугарима изумрла, како су свештеннци ретки, како има некрштених младића од 17 и од 20 година. 1 ) 1823 године, софијски митрополит, сазиавши да уселу Церовини, близу Софије, има бугарских старина и књига, нареди да ce спале и замене грчкима. 2 ) 1825 године, наредио je трновски митрополит да ce спали стара библиотеканекадашње Бугарске Патријаршије y Трнову, кпја je пре тога била, случајно, пронађена 3 ) Све су ово били довољни разлози да Бугари буду незадовољни са Грчком Патријаршпјом. Денационалисани Бугари, међутим, на све ове ствари нису ни главе окретали, док их Венелин није освестио. Тек његовим утицајем, јавља ce међу истакнутим Бугарима мисао за еманципацију од Грка. 1840 године, затраже они од Грчке Патријаршије да ce y бугарским областима y црквеним обредима, грчки језик замени бугарским. Оставши без успеха, они ce, 1853 године, обратише за посредовање y овој ствари руском посланику y Цариграду, кнезу Менчикову. Но и сад осташе без успеха. После кримског рата,хатихумаЈумомодlб фебруара 1856 године, Турци обећаше својим хришћанским поданицима да ће им ce права поштовати и религија штитити. Према овоме, затраже Бугари да ce, y бугарским епархијама, постављају за епископе и свештенике Бугари, и да ce y цркви, међу Бугарима, y место грчкога, заведе бугарски језик. И ако ce за молбу заузимао и руски по-

i) Венелннт>, Заради eoapooicdenie новоболгарскои словесности, Букурешт, 1842, стр. 11,27, 34—36.

2) G, Bousquet, Histoire du peuple bulg re, Paris, 1909,

erp. 133. 3 ) Г. P.iKOBCKi, Горски ПтгтнцкЂ, стр. 208 и' даљв.