Makedonija

114

МАКЕДОНИ JA

сланик y Цариграду, она опет оста без успеха. Међугим, бугарска агитација била je од дана y дан све јача, a интересовање за слободу цркве, y широким слојевима, све веће. У децембру 1858 године, Бугари предадоше грчком патријарху, понова, једну молбу, y којој су тражили да ce y бугарским епархијама не постављају владике, које не знају бугарскога језика. Свети Синод Грчке Патријаршије одоије и ову молбу, али обећа да ће о овој ствари раз/Аислити. И ако су y Светом Синоду седела, као његови чланови. и четири Бугарина (из Пловдива, Видина, Софије и Трнова) ова молба буде, y фебруару 1860 године, дефинитивно одбијена. To je био разлог за нове агитације. Бугари су, y ово време, већ имали и новина и књига. Четири њихове штампарије (у Цариграду, Трнову, Шумену и Пловдиву) штампале су агитаторске књиге и листове. Наарод ce уско.меша. На многи.м местима, агитацијом фанатизована, маса истера из цркве грчке евештенике, a владика.ма откаже дажбине. Цео овај црквени покрет Бугара нема никакве везе са Македонијом. Он ce тицао Бугара, aне Срба y Македонији. Једна околност из овога времена, била je одлучан фактор y корист Бугара. Она им je придобила неограничену руску помоћ. Бугари су ce њоме користили до крајњих граница. Услед несугласица између Бугара и Грчке Патријаршије, јавља ce y Бугарској унијатска пропаганда. Она je Бугарима саиа нудила оно, што ce Грчка Патријаршпја устезала и да помисли дати. Она нм je нудила, ако би прешли y унијате, еманципацију од Грка, богослужење на бугарском језику, бесплатне епископе, потпору y културни.м потребама, школске и црквене књиге и све друго, што je било потребно за уздизање бугарске народности. Унијатска ce вера, по спољашњел! облику, не разликује од православне. Уз то су њезине понуде годиле бугарским потребама. У маси народној, она би пригрљена врло симпатично. Прелажење y унијате поче хватати маха. Бугарски прваци, да би уценили Русију, показивали çy ce као одушевљени присталице уније, Многи од њих, да би Русима ствар