Makedonija

116

МАКЕДОНИЈА

црквбног питања, они јој изјаве: слободу цркве или буна! Нешто раздражење Бугара, a још више утицај руског послаиика y Царнграду, учннише ie Порта, y почетку 1868 године, упути Грчкој Патријаршији пројекат за решење грчко-бугарског спора. У спроводном писму Патријарху, Порта изјави да ce даље одуговла-'ење овога пшања не може трпети и да je државна потреба да ce Бугари задовоље. У пројему je Порта тражила да свуда, где Бугари живе y већипи, сами себи бирају свештенике, да им епископи буду Бугари, да y Цариграду буде поглавар бугарске цркве, који ће са својид-, Синодол\ водити бригу о црквеним потребалш Бугара. Грчка Патријаршија још ннје била ни проучила овај пројекат, a Бугари га објаве по свима епархијама, као свршену ствар. Ово je био одсудан корак y одвајању Бугара од Грчке Патријаршије. Патријарх je шатрао да je овакав поступак сасвим незаконит, те ce обрати свима православним црквама, позивајући их y Васеленски сабор, који бн решио ово пнтање. До сабора не дође. У место свега, руским настојање.м, Порта реши ствар сама. Без обзира на Грчку Патријаршију, 1869 године, Порта израдн, a 28 фебруара 1870, султановим бератом, објави да ce установљава независна бугарска црква, под и.менсш Бугарска Егзархија, са столицом y Цариграду. Стварање Бугарске Егзархије представља нови правац y развитку прилика на територнји Турскога Царства. Грци су њезиним стварањем претрпели страховит пораз. Бугарска je Егзархија не caiMO отргла од Грчке Патријаршије велили део земаља, но je претила опасност, да јој ce отргне и остатак Словена, који су остали под њом. Срби су y Бугарској Егзархијн добили непријатеља, који je био под заштитом Руса и уживао лшлост Турака. Руси су заузимањем и усвехом око стварања Бугарске Егзархије добили високи углед међу Словеки.ма Typ скога Царства као свемоћни заштитници словенског православља, a y самој Егзархији добили су фили алу за свој политички рад y Турској. И Турци су мислили да су y стварању Егзархије нмали велики поли-