Makedonija

БУГАРСКА ПРОПАГАНДА

117

тички успех. Они су мислили да су Егзархијом убили углед Грчке Патријаршије, иза које ce крила политика грчке државе, да су y Егзархији, која je била y Цариграду, добили гравитациони центар, који je имао да привуче све Слозене њиховога царства, па и Србе, чије су гравитације ка Србији биле тако опасне. Највећу, пак, корист од Егзархије извукли су Бугари. Они су не само добили аутономну цркву, већ су и све прилихе, које су тиме створене, ишле само њима y корист: и пораз Грчке Патријаршије, и слабљење веза из.међу Србије и Слозена под Турцима, и нарасли ауторигет Русије, и ојачана њезина политика на Балканском Полуострву, и гравитација Слозена y Турској ка Цариграду све je илло Бугарила y прилог. Под таквим условима отпочела je Бугарска Егзархија свој рад. Бугарски Егзарх био je не само поглавар бугарске цркве и заштитник словенског богослужења, већ и заступних бугарског народа пред султаном и његовим министрима, заштитник његових интереса и иницијатор y подизању бугарске културе и националности. Обилати извори, које су давале епархије, употребише ce одмах на подизање бугарске просвете. У обиму Егзархије отпочеше ce подизати школе. Велики број ученика поче ce слати на више школовање, нарочито y Русију. У целој ce Бугарској осети нови живот. Народ, пресит грчких кињења и жељан словенског језика y цркви, поче ce са одушевљењем придруживати својим вођама. Већ на првом кораку Бугарска je Егзархија нанела српскоме народу много штете. Она ce није огра ничила само на бугарске земље. У њезин састав, поред бугарских, уђоше и чисто српске епархије: Нишка, Пиротска, Ћустендилско-Штипска, Самоковска и Велешка, које су, све до друге половине XVIII века, биле под влашћу Српске Патријаршије. И ако су y састав Бугарске Егзархије од Македоније ушле само Ћустендилско-Штипска и Велешка Епархија, ипак je тиме отпочета пуна бугарска акција y Македонији.