Makedonija

ВУГАРСКА ПРОПАГАНДА

119

Овако поступање грчких свештеника довело je ерпски народ y Македонији до очајања. На позив унијатске пропаганде и Македонци почеше пристајати уз њу. Центар je њезин био y Кукушу, y јужној Македонији, где су, 1858 године, унијати већ имали своју цркву. Народно незадовољство и ширење уније y Македонији прихватили су Бугари y своју корист. Они су y незадовољству српскога народа y Македонији противу Грка нашли: с једне стране поткрепљење онога, што су они сами противу њих наводили, a с друге стране проширени терен за свој рад. Док су Русима скретали пажњу на рад унијата y Македонији, дотле су Македонце придобијали да ce придруже бугарском покрету. против Грка. Православна Русија je и унију y Македонији сматрала као опасност по православље, те отпочише слати агенте да одвраћају народ од ње и да му обећавају да ће ce са бугарским црквеним питањем решити и српско y Македонији, Гледајући y Русији заштитницу словенског православља, Македонци су слушали њезине савете и помагали решење бугарске ствари, од које je зависила и њихова. Унија би поколебана, a бугарска потпора појачана. Тако je почело солидарисање Срба y Македонији са Бугарима. Кад je y Македонији отпочет покрет противу Грка и прелазак y Унију, нико није помишљао на Бугаре. Ствар ce тицала camo ослобођења од Грчке Патријаршије и добијања народног језика y цркви. Кад je, 1857 године, освећена унијатска црква y Кукушу, записано je y њој „i марта 1857 године, добисмо понова наш изгубљени матерњи језик“. 1 ) Тај запис најбоље казује чему je српски народ y Македонији тежио, кад je прелазио y унију. Кад су Руси устали противу уније, остао je српскоме народу само још један једини пут да до!је до еманципације од Грка, a то je да ce придружи бугарском покрету. Ово придруживање није, пак, значило и бугаризирање, већ

i) Ив. Иванић, Из цркаше ucmopuje Срба y Турској, стр .41.