Makedonija

И Срби y Македонији били су под страшним тероро.м грчхе цркве. Одмах после укидања Српске Патријаршије налазшш y Македонији незадовољство противу грчких црквених старешина. 1791 године, постао je y Скопљу митрополит Антим, прави Грк по народности. Један српскн калуђер Маркова Манастира, близу Скопља, овако je описивао митрополита Анти.ма: „Велики среброљубац, који из градсжљивости не пази на канон. Симонија je y манастирима y пуном јеку. He гледа на цркву, нн на сиротињу, ни на сироте удовице. He даје милостињу, aна манастире удара намет". 1 ) Ина другим лестима није било ништа боље. „По целој Македонијн, од Солуна до Охрида и од граница Тесалије до Скопља и Мелника, не сако y местима, y којима станују д-итрополити, већ и y сеоским црквата Служба ce Божја свршавала на грчком језику". 2 ) Чак и свештевиви, који су били по народпости Срби, вршили су црквене обреде на грчком језш у, и ai-o кису разул.евахи око, што су y грчким књигал.а читали. У грцизирању ce ишло тако далеко, да je гфил итивки слогенсви свет почео веровати причама грчких свештеника да je и сам Исус Христос бно Грк. Под утицајем грчких свештеника лепа народна ш.ена лица била су потпуно ишчезла. У место њнх, сеи су досијали сад;о грчка и календарска имена. Оно мало заосталих српских школа није било y стању да паралише грчки утицај. И y Македонији су ce људи, који су што хтели да запишу српски.м језихом, служили грчком азбуко.м. Народни обичаји, на које српски народ врло много полаже, били су прогањани. Славу, општи српски обичај, који ce држн као осележје српске народности, грчки су свештеници тежили да искорене и замене грчкил обичајшш. 3 )

i) Љ. Стојановнћ, Cmapu српски записи и кстписи, Ср-375&. 2 ) ß. Гр::горовичl>, Очсркг nymeiuecmeiù cip. 136.

3) Mo. C. ЛстреооаЂ, Обичаии пљсни турешшхг Сербовг, С. Петербурп, 1880. стр. 3.

118

.«АКЕЛОНИЈА