Makedonija

УВ О д

3

места, често, не могу идентификовати; он разликује Расцију и Србију, и изгледа да последња обухвата јужне делове око Косова и Скопља. На карти италијанског географа Giac. Gastaldi од 1566 године, Србија захвата, поред Косова, и Скопље и области око Скопља... На многим картама званичног „географа млетачке републике", знаменитог V. Coronelli-a, од 1692 (y Corso Geographico), Србија ce простире и на југ од Шар-планине и Скопске Црне Горе, и код Скопља je, скоро редовно, записано „Metropoli della Servia“. Ha многим француским картама XVII века, које су радили „краљевски географи", Србија захвата, поред Новог Пазара и Призрена, и сву ширу околину Скопља. Такву границу има Србија ина картама F. de Wit-a, на картама Bleau-ових и Moll-ових атласа и многим из друге половине XVII века. На многобројним картама чувених атласа Joh. Bapt. Hornmann-a из прве половине XVIII века, y Србију ce рачуна и скопски, кратовски и ћустендилски крај. Македонија почиње . знатно јужније од Скопља. Тако je и на Делиљеву атласу од 1740 године. На картама, које су y Нирнбергу издавали Хомановн наследници, y почетку XIX века (1802 даље), Србија увек захвата, не само новопазарске и косовске крајеве, већ и Скопље и Кратово. Познато je да те шире граниде има Србија н код историка Ј. Рајића, П. Соларића и Вука Караџића, као што je и В. Карић истакао. На карти С. Текелије, од 1805 roдине, обележене судетаљно шире границе Србије, како ce она схватала до ослобођења. У Србију спадају и Призрен, Приштина, Вучитрн (иело Косово), Скопље, Кратово, Ћустендил, Пирот и Цариброд. На „Земљопису од Сербие" од барона Роткирха, који je на српски превео и карту транскрибовао Стеван Милошевић, 1822 године, имају такође шире границе Србије. И на бечкој карти Frieđ-овој границе су Србије на југоистоку од Ћустендила. Тако je и y свим бољим старим географијама, где ce Србија помиње и ограничава. Слични примери и докази, из старије картографије, дају ce утростручити. Даље ce зна