Makedonija

122

МАКЕДОНИЈа

кумента, која су свештеници издавали о рођењу, венчању и смрти, почеше ce издавати на бугарском језику. Неписмени народ заводили су бугарски учитељи и свештеници y османлије (карте саименом, презименом, религијом, народношћу и занимањем, које мора имати сваки турски поданик) као Бугаре. На основу таквих карата завођени су Македонци y званичне, пописне, књиге као Бугари. Тако, мало по мало, спољни облик Македоније почиње добијати бугарску боју. Кад je, 1876 године, настао рат између Србије и Турске и Бугари ce почеше кретати противу Турака за, своје ослобођење. Озлојеђена Порта оваквим бугарским поступком укиде Велешко, Скопљанско и Охридско Владичанство y Македонији. Бугарска пропаганда овим није била много оштећена. С једне стране y народу су биле још врло свеже успомене на грчке свештенике, a с друге стране организације, које су Бугари y Македонији створили, остале су и даље. Руско-турски рат, 1877 —1878 године, бно je за Бугаре најсрећнији догађај од кад постоје. Тим je ратом Русија поклонила Бугарској слободу и државу. Руси су, сем симпатија за потлачене Словене имали y Бугарској и специјалних интереса. Они су мијлили „да he благодарност за сва времена привезати Бугаре за Руснју и да he, ако их уједини y једну независну државу, имати y њој један верни и оданн инструменат“. 1 ) Са свш! je оило природно мислити, што бугарска држава буде била seha, ти.м ће бити бугарска благодарност јача, и тнм ће бити и руски ослонац на Балканско.м Полуострву јачи. To je био разлог, те je, 1878 године, Русија створила велику Санстефанску Бугарску, y чнји оквир yt)e, не само Македоннја, већ и друге српске покрајине. И ако je Берлински Конгрес свео границе бугарске државе y обим бугарскога народа, од Санстефанске Бугарске je међу Бугарилlа остао силан ефекат. Бугари су шатрали

i) Max. Chjublier La question d’ Orient. Paris 1897, стр. $5.