Makedonija

SУГАРСКА ПРОПАГАНДА

123

даимје Берлински Конгрес одузео нешто, што je већ било њихово. Од тада je Санстефанска Бугарска остала њихов идеал. Многи пак Македонци, пошто су неколико месеца били под варком да су, по жељи Русије, припали слободној Бугарској, ида ce, no Берлинском Конгресу, противу њене жеље, враћају y ропство Турцима, зажалили су за слободом, која им je y тако блиском времену предстојала. Србија не само што није узимана y комбинацију да јој ce преда Македонија, већ je била изагната и из оних крајева, које je била крвљу задобила. Импресија, коју су Македонци y ово време имали, била je само то, да од Србије немају шта очекивати. To je Македонце највише поколебало y њиховом српском осећању. Из бугарске je државе настављена бугарска пропаганда y Македонији страховитом енергијом. Бугари, које су руски комитети школовали на страни и који су, као емигранти, жизели по Европи, сви фанатизовани всликобугарски.« идејама, дођоље y Бугарску. Једна одглавних брига свију њих била je да ce настави акција за Велику Бугарску, која je била тако успешно поведена, и коју je Санстефански Уговор био тако јасно одртао. Егзархија je и даље остала y Цариграду, али y најтешњој вези са бугарском владом. Новцем од бугарског државног бу.,ета, она je господарила над Мдхедонијом. Она створи y Цариграду нарочито одељење под називом „Школско lloпечигељство“ (Школско Министарство), које je имало масу агената y целој Маlчедонији., Црквено-школске општине y Македонији постадоше филијале Школског Попечитељства Бугарске Егзархије. Најзад, одмах после рата, Бугари почеше радити, не само да ce y Македонији поврате изгубљене, већ и да ce створе нове бугарске епископије. Постепено, Бугари су добили седам епископија y Македонији: y Скопљу, Be-, лесу, Струмици, Неврокопу, Битољу, Охриду и Дебру. Тако су створени услови да je српски народ морао прилазити Егзархији, ако je хтео остати Словенин и бити на миру. У Македонији сви знају да су им ciapn некада били Срби, a mhoi'm пзмјс да ce y ши-